Дуванска криза: Узгајивачи дижу руке

Данијела Бајић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: ГС

БАЊАЛУКА - Производња дувана у Српској запала је у дубоку кризу јер због високих трошкова, недостатка радне снаге, климатских промјена и откупних цијена које не прате раст улагања све више произвођача одустаје од ове некада профитабилне пољопривредне гране.

Принудна берба дувана у Семберији почела је већ у јуну, што је забиљежено као један од најранијих почетака у посљедњој деценији. Разлог томе, како истичу произвођачи, су екстремно високе температуре које су убрзале зрење биљке, али и оставиле озбиљне посљедице по приносе.

Директор предузећа "Дуван" из Бијељине, које сарађује са 109 коопераната, Чедо Готовчевић истакао је за "Глас" да је берба кренула прије мјесец дана, што је раније него икада.

- Била је то принудна берба, јер је дуван убрзано сазрио због високих температура. Тренутно је у току врхунац бербе, ради се прво брање, а киша која је пала ће то успорити, што нам сада и одговара - каже Готовчевић.

Према његовим ријечима, услови за раст током прољећа нису били повољни па је лист остао ситан, што ће узроковати драстично смањење приноса.

- Квалитет листа је добар, али количина је велики проблем. Први откуп планирамо 11. августа, а онда ћемо ићи сукцесивно. Отприлике половина произвођача је већ обавила прва брања. Надамо се повољном времену како бисмо макар достигли наш просјек од 120 килограма по дунуму, што је ионако скромно - истакао је Готовчевић.

Посебан проблем, каже он, представља недостатак система за наводњавање, што производњу у неким подручјима, попут Семберије, чини знатно тежом у односу на Посавину, јер је разлика у приносу и до 50 килограма по дунуму.

Он истиче да ово предузеће већ пет година нема властиту производњу дувана, а одустали су због недостатка радне снаге и других проблема. 

Сада откупљени дуван препродају у иностранство. 

- Наш дуван завршава у Грчкој, Италији и Бугарској, али нас велике фабрике цигарета више и не гледају јер не можемо обезбиједити количине које њима требају -  тврди он.

Додаје да је комплетна прошлогодишња производња недавно извезена у Бугарску те да су ове године нешто повећали и откупну цијену.

- Просјек треће класе је око шест КМ по килограму, а уз подстицаје које дају локалне заједнице и ресорно министарство, произвођачи изађу на седам и нешто марака по килограму - наглашава Готовчевић.

Према његовим ријечима, главни проблеми су велика улагања, потреба за доста ручног рада и све теже ангажовање сезонаца.

Да су услови све тежи, потврђује и Лука Павловић из Обудовца који се производњом дувана бави више од 20 година. Он каже да с овом сезоном вјероватно и завршава бављење овим послом.

- Са бербом ћу каснити мјесец дана у односу на друге, јер сам се дуго премишљао да ли уопште да кренем. Лани у ово вријеме већ сам обављао треће брање, а сада још нисам ни почео. Издвајања за раднике су дупло већа, трошкови константно расту, а црно тржиште нас уништава - каже Павловић, који је ове године засадио седам дунума мање него прошле године.

Он истиче и да повећање откупне цијене не прати стварне трошкове. Цијена је, тврди, тек за око 80 фенинга већа, што је безначајно у односу на раст улагања.

Сличну судбину дијели и Лазар Ђекић из Доње Слатине код Шамца који такође планира да се повуче из производње, и то након 25 година рада.

- Са бербом још нисам почео. Имам три хектара под дуваном и залијевам га па је стање солидно. Некада сам имао и до десет хектара, али више не могу. Супруга, син и ја једноставно не стижемо - прича Ђекић.

Додаје да овај посао захтијева доста труда и времена, јер се све ради ручно.
 
- Доста је било. Сваке године је неизвјесност, шта ће никнути, колико ће родити, да ли ће се продати, хоће ли се исплатити. Више не можемо овако - рекао је Ђекић.

КООПЕРАНТИ

Чедо Готовчевић је истакао да је, у условима какви су сада, тешко и замислити очување производње, а камоли њено ширење.

- У посљедњих 20 година забиљежили смо драстичан пад производње. Данас у Семберији имамо свега 51 активног произвођача дувана, што је безначајан број. Некада је само једно село у овом крају имало и по 200 произвођача, док у Посавини тренутно дуван узгаја 58 коопераната - казао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.