Фото: Дувањарство прехранило многе породице
ЉУБИЊЕ - Дуван се у љубињском крају узгајао вијековима, не зна се тачно од када, али се зна да је од давнина био основни извор прихода за овдашње становништво.
Сва љубињска села и многи дијелови града начичкани су дрвеним "сушарама" у којима се под најлонском фолијом и херцеговачким сунцем суше листови дувана нанизани на канап. Готово да није било домаћинства које се, макар повремено, није бавило гајењем дувана.
Тако је и ове године, гдје многи становници Љубиња од дувањарства прехрањују своје породице. На подручју ове општине засађено је 30 хектара, односно 750.000 струкова дувана, а произвођачи тврде да је одличног квалитета.
Иако су произвођачи незадовољни откупном цијеном, многи ће свој дуван предати у откупну станицу "Aграр" у Љубињу која ради до данас, а неки ће и накупцима из западне Херцеговине.
- Род је високог квалитета, а захваљујући сунчаним данима сезона је била добра за раст свих сорти - каже директор "Aграра" Здравко Новокмет, који је и сам један од узгајивача у љубињском крају.
Новокмет истиче да су до сада све количине предатог дувана исплаћене, а они који га предају биће исплаћени до краја седмице.
"Aграр" дуван откупљује зависно од квалитета, цијена за прву A класу је 4,10 КМ по килограму, док се за другу Б класу плаћа 3,20 марака. Из "Aграра" истичу да ће, по завршетку откупа, списак свих узгајивача од којих је дуван откупљен бити отпремљен Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС како би могле да им буду исплаћене премије од ресорног министарства.
Само дио дувана из Љубињског, Убалачког и Поповог поља биће предат у љубињску откупну станицу, док ће други дио отићи у западну Херцеговину, накупцима по некој вишој цијени, за коју нико неће да каже колика је.
Дуван је, као што се то много пута до сада потврдило, најекономичнија биљка свеколике љубињске пољопривреде. И што је исто тако важно, једна је од врло ријетких која има загарантован откуп и брзу исплату.
Неколико година на грбу општине Љубиње, као симбол, била су уцртана три листа дувана "великог херцеговца." Како је временом западни дух запљускивао и ову општину, прво је у канцеларијама општинске зграде забрањено пушење, а брзо потом из грба су уклоњена она, сада већ непожељна, три листа дувана. У празнину насталу тим брисањем уцртана је гранчица зановијети, као нечег препознатљивог и карактеристичног за љубињски крај.
Најављено поскупљење цигарета од Нове године утицало је на дио љубињских пољопривредника да свој дуван оставе и да га продају зимус, као познату херцеговачку шкију. Килограм таквог ситно изрезаног дувана креће се око 20 марака, а највише се продаје око Билеће, Фоче, Калиновика, Гацка и Невесиња по сеоским подручјима. Било за коју варијанту продаје да се одлуче, љубињски дувањари успију да продају и наплате свој производ, за разлику од других култура које носе више ризика кад дођу до пласмана на тржиште.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике