Душанови опанци обишли свијет

Зоран Шукић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Душанови опанци обишли свијет

БЕРКОВИЋИ - Душан Кљакић из Љутог Дола код Берковића један је од посљедњих опанчара херцеговачког краја. Опанци, које израђује више од шест деценија, обишли су многе континенте, а највише их је направио за културно-умјетничка друштва.

- До шездесетих година прошлог вијека у Херцеговини су многи носили кожне опанке, па су тадашњи мајстори опанчари имали посла. Када је кренула масовна производња обуће, кожни опанци протјерани су из херцеговачког крша. За опанчаре је било све мање посла и не чуди што их је сада тако мало - каже седамдесетседмогодишњи Душан Кљакић.

Он је додао да су се опанци некада правили од штављене коже и носили само у специјалним приликама, свечаним данима и када су славља.

- Опанке правим откако сам завршио основну школу. Послије Другог свјетског рата владала је велика немаштина па су људи носили оно што сами направе. Ја сам имао срећу да тајне заната научим од оца и комшија - прича Душан и додаје да прави опанке свих бројева, па чак и до 52.

- Највише правим по наруџби, а највећи проблем је набавка материјала. Пошто многа пријератна предузећа више не производе дебелу кожу, морам да се сналазим на све начине да бих дошао до потребног материјала за израду опанака - рекао је Душан.

Према његовим ријечима, да би направио квалитетне опанке потребна је дебела кожа, коју купује у Руми и Загребу.

Он је истакао да су многи одустали од израде опанака када су увидјели да је потребно много труда, а зарада је слаба.

Овај једини опанчар у Берковићима и практично чувар традиције опанчарског заната додаје да је ријеч о занату који је скоро изумро.

Осим њега, овим послом у Херцеговини бави се само један човјек из Љубиња.

Цијена

Душан Кљакић каже да су многи опанчари одустали од овог заната, јер је материјал веома скуп.

- Велики проблем је ниска продајна цијена од 50 марака, која не може да оправда уложени труд и утрошени материјал. За израду опанка потребан ми је готово читав дан. Штета је што се за овај стари занат нико од млађих не интересује, па се лако може догодити да се ова традиција изгуби - рекао је Кљакић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.