Дупло више одраслих у школским клупама

БАЊАЛУКА - Интересовање за образовање одраслих у Српској константно расте што показује податак да је за само годину дана број полазника удвостручен, јер многи преко преквалификације настоје брже доћи до запослења, док послодавци упозоравају да мало ко након завршетка обуке остане у земљи, већина одмах тражи бољу шансу у иностранству.

Како је Републички завод за статистику навео у билтенима Средње образовање, на почетку школске 2024/2025. године евидентирано је 380 полазника програма образовања одраслих, што је дупло више у односу на годину раније, када их је било 188.

Већина њих, чак 243, израчунали су статистичари, старији су од 27 година.

Да је интересовање у порасту потврђује и директорица Центра за образовање одраслих у Бањалуци Сузана Кусовац Сладоје. Она каже да од јуна 2021. године биљеже константан раст интересовања, како за преквалификацију, тако и за доквалификацију.

- Само у априлском року ове године имали смо 18 полазника, док их је 2021. било тек пет. Током године имамо три уписна рока, а највећи прилив кандидата је у септембру, тада се буквално тражи "клупа више" - истакла је она.

Додала је да су годинама њихови полазници били старији од 40 година, али да се од прошле године појављују и млади од 18 година који из неког разлога нису завршили редовну средњу школу.

- Најпопуларнији програми код нас су техничар логистике и шпедиције, техничар рачунарства и програмирања, друмског саобраћаја, енергетике, те економски и царински техничар - казала је Кусовац Сладоје.

Слична ситуација је и у Семберији, а секретар Центра за образовање из Бијељине Горан Полетан истиче да годишње имају и до 200 полазника.

- Највеће интересовање тренутно влада за четврти степен стручне спреме, односно техничар друмског саобраћаја, електроенергетике, економски техничар. Ипак посебно је изражено интересовање за медицинског техничара, али пошто је ресорно министарство у Српској укинуло тај програм у оквиру преквалификације, многи одлазе у ФБиХ, јер је то, како кажу, сигуран пут за одлазак у иностранство - нагласио је Полетан, истакавши да је главни мотив полазника управо одлазак ван земље.

Према његовим ријечима, мало ко од преквалификованих остаје у Српској.

- Има и оних који само желе да промијене струку, али су у мањини. Полазници су од 18 до 68 година, а претходна образовања им се крећу од трећег степена до факултета. Преквалификације трају од шест до девет мјесеци, а настава се изводи и у сарадњи са предузећима, гдје кандидати стичу практична знања - казао је Полетан.

С друге стране, потпредсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић сматра да је преквалификација данас изгубила смисао у контексту реалног сектора.

- Не знам ко више уопште иде на преквалификације. У домаћој привреди се више не гледа диплома. Ко год дође, добије прилику, без обзира на струку - рекао је Тривић додајући да они који се преквалификују то раде углавном због запослења у иностранству. 

Он је истакао да радници углавном стичу знања у кругу саме фирме.

- Обука траје од пола године до пет, у зависности од сложености посла. Имали смо и случајеве да људи са факултетом друштвених наука раде у производњи. Занимање више није битно, важна је воља за радом - каже Тривић.

Потребе тржишта

Саша Тривић упозорава и на системски проблем неусклађености образовног система са потребама тржишта.

- Годинама тражимо да се уведу нова занимања попут техничара за одржавање или да се обједине застарјела машинска занимања. Имамо школе које производе кадрове који никоме нису потребни. Примјер је еколошки техничар, за 20 година нико није запослен у тој струци. То је огромно бацање новца - рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.