Дуговјечност с генима

СРБAЦ - Живахна, весела и одличног вида бака Бегзада Рос из Кобаша код Српца на Савиндан, 27. јануара, прославила је 101. рођендан.

Тајну дуговјечности још нико није открио, али бака Бегзада каже да је дуг вијек имала и њена мајка, која је поживјела 94 године. Старица признаје да у животу није попила чашицу ракије, чак ни чашу вина или пива. Пила је само домаће сокове, највише лимунаду, а од једанаесте године, када је запалила прву цигарету, није престала да пуши.

- Сјећам се да смо једном орали њиву, а ја придржавала плуг. Сјели смо да се одморимо, отац је запалио цигарету и понудио да и ја повучем који дим. Било ми је само 11 година и од тада до данас пуних 90 година пушим, с тим што су некада биле двије кутије дневно, а сада само три цигарете на дан - прича Бегзада.

Бака из Кобаша је увијек избјегавала масну храну, а највише је вољела кувана јела са доста поврћа.

Бегзада прича да је рођена у дервентском селу Дубочац, десетак километара од Кобаша и одрасла у породици у којој је било седморо браће и сестара. Удала се у 28. години и то по наговору сестре Мине, која је живјела у Кобашу. Брак није дуго потрајао, јер су јој мужа убиле усташе 1944. године и од тада је сама подизала двогодишњег сина Џевада.

- Сјећам се као данас да сам се удала без очевог знања и крила прстен седам дана у њедрима. Послије мужеве смрти, као самохрана мајка, одлазила сам преко Саве у Славонију да бих подигла малољетног сина. Радила сам по цијели дан берући кукуруз да бих кући донијела сепет жита. Ишла сам на оближњу планину Мотајицу и вукла на себи дрва да ми се дијете не смрзне - каже Бегзада.

Син Џевад је сад већ пензионер и са снахом Џевахиром се брине о мајци.

- Ту је и унука Мина, зет Зоран и праунука Зорица и све их много волим, јер се добро брину о мени - прича старица, која је преживјела чак три рата.

Поред њих има још четворо унучади и деветоро праунучади, међу којима је најстарија 22-годишња Хатка, која живи у Aмерици.

- Не оскудијевам ни у чему, али ми је драго када ми унук Самир из Шкотске и унука Самира из Aмерике пошаљу пара, да имам за воће и цигаре - каже Бегзада.

Село Кобаш смјештено је између ријеке Саве и планине Мотајица, које карактерише повољна клима и чиста и здрава животна средина. То још једном потврђује да је овај крај кроз историју познат по великом броју људи који су зашли у десету и једанаесту деценију живота. Овдје је смјештено и село Корови, у којем је прошле зиме у 102. години преминуо најстарији Српчанин Стево Јовичић.

Тешки послови

Живот ову старицу није мазио. Током живота Бегзада је научила ткати, шити, плести и вести, али је ипак највише обављала физичке послове.

- Увијек сам била јача од друге дјеце, па сам често помагала оцу Aвди у пољским пословима и ништа ми није било тешко - каже старица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.