Дугогодишњи проблем власника некретнина у водозаштит

Људи који живе у овом подручју немају никаква права. Забрањена нам је било каква градња, не можемо ни земљу да обрађујемо, јер су забранили њено ђубрење, рекао Трифко Кубурић

СAРAЈЕВО - Власници некретнина у водозаштитној зони Бачево, у федералној Илиџи, који су у 90 одсто случајева грађани српске националности, до данас нису ријешили питање праведног обештећења национализованог земљишта. Проблем се "вуче" више од 50 година, а обесправљени власници кажу да је њихово стрпљење на измаку. Уколико се овај проблем буде и даље занемаривао, они у писму упозорења, које су послали на више адреса надлежних федералних институција, најављују предузимање легалних начина бојкота и јавних протеста. - Људи који живе на овом подручју немају никаква права. Забрањена нам је било каква градња, па и поправка кућа које су девастиране након Дејтона. Не можемо ни земљу да обрађујемо, јер је забрањено ђубрење. Овдје је живот парализован, до својих имања не можемо да дођемо ни аутомобилом - рекао нам је један од потписника писма упозорења, Трифко Кубурић. Основни проблем мјештана насеља Врутци, Баре, Конаци, Стојчевац, Главогодина и Соколовићи, која су у водозаштитној зони, јесте изузимање и национализација њихове земље од 1945. године, која им до данас није исплаћена. Право коришћења земљишта им је ограничено, а право располагања њом никакво. - Највише нас мучи Закон о грађевинском земљишту, такозвани Ешдаунов закон. У њему се јасно каже да је земља враћена ранијим власницима, али само на коришћење, јер је национализована. Ранији закон нам је, ипак, давао неко "свјетло из тунела", јер је у једном члану дефинисано да грађевинско земљиште, које је доведено крајњој намјени, мора бити исплаћено - истакао је Кубурић, додајући да то никада није учињено, а да општина Илиџа нема економску снагу да сама ријеши ово питање. Кубурић је додао да је по закону, који је наметнуо бивши високи представник у БиХ Педи Ешдаун, привременом кориснику омогућено право на изградњу привременог објекта уз сагласност општине. Након што су одбили да исплате земљиште које је понудио по одређеној цијени, овај стари Илиџанац је затражио дозволу за привремену градњу објекта. Тек на други захтјев општина је негативно одговорила и упутила га на право жалбе вишој инстанци. Удружење грађана "Демократска иницијатива сарајевских Срба" је од свог оснивања, 1996. године, укључена у рјешавање проблема становника водозаштитне зоне. - До сада смо организовали више округлих столова и тематских састанака, на којима су учествовали представници власти и заинтересовани грађани, како бисмо покренули рјешавање овог питања. Све власти које су се послије рата промијениле обећавале су и нама и грађанима да ће питање њиховог обештећења коначно кренути, што се ни до данас није десило - рекао је правни савјетник ДИСС-а Драго Шешлија, наводећи добијена образложења да су средства намијењена у ове сврхе употријебљена за неке друге приоритетне ствари које су непланирано искрсле. У највећем броју ради се о грађанима српске националности, па Шешлија вели да, нарочито због те чињенице, чланови ДИСС-а желе да окончају агонију људи који су у овом случају, у односу на грађане других националности, дискриминисани. - Прије неколико мјесеци донесен је Закон о проглашењу водозаштитне зоне спомеником природе, чиме су враћање земљишта у посјед и изградња објеката у том подручју, изузев у насељу Баре, апсолутно онемогућени. Овај закон грађанима не доноси никакву корист, јер не третира проблем надокнаде. Корист има само шира заједница, која ће градити објекте од интереса за тај споменик природе. Нико није против проглашења тог закона, али се адекватно са доношењем прописа требала вршити акција обештећења ових грађана - додао је Шешлија. Чланови ДИСС-а велике наде улажу у предсједавајућег Савјета министара БиХ Николу Шпирића, који је био аутор једног од приједлога закона. Од њега очекују да ће, схватајући сву тежину овог питања, у дневни ред неке од наредних сједница коначно бити стављен и Закон о денационализацији. В. БУГAРИН ДИНО И ШЕРИФ Илиџанске старосједиоце, међу којима су породице Томић, Кубурић, Рундић, Тошић, Пинџо и Јокић, а којима није дозвољена обнова порушених и девастираних кућа након реинтеграције, посебно иритира неједнако поступање власти према "равноправним" грађанима. Док Срби не могу нормално ни прићи својим имањима, познате естрадне звијезде, као што су Дино Мерлин и Шериф Коњевић, усред водозаштитне зоне саградили су велељепне виле, а све то уз благослов општинских власти. МИЛИОНИ - Ово није локални проблем, јер се ради о великим средствима. Према Закону о заштити вода, који третира ову материју, ово питање се мора рјешавати на кантоналном или федералном нивоу. Јер, према неким анализама, за комплетну исплату грађана потребно је од 150 милиона до 200 милиона марака, што општински буџет не може да поднесе - рекао је Драго Шешлија. СТРAЗБУР Међународни суд правде у Стразбуру прије двије године пресудио је у корист Ненада Тошића, који је тужио државу, чиме је блокирао жиро рачун илиџанске општине, због исплате 750 хиљада марака. Када су и остали грађани најавили подношење тужби, хитно је донесен пропис којим се држава не може тужити за обештећење, а Суд, у овим случајевима, проглашен ненадлежним.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.