Драма у породици Момчила Бошкића из Челинца

Дијагнозом недовољне менталне развијености, одрасле у породици Бошкић, која нема своју дјецу... Центар за социјални рад сада покренуо поступак изузимања, с намјером да их смјести у вишеградски завод

Надлежна општинска служба за социјалну и дјечију заштиту из Челинца на основу уговора о хранитељству у јесен 1977. године, као деветомјесечне бебе, предала је близнакиње Зорицу и Јованку Станковић брачном пару Момчилу и Тодори Бошкић. Дјевојчице су пријевремено рођене, а потичу од родитеља са менталном ретардацијом, који нису били способни да их подижу. рица и Јованка, са дијагнозом недовољне менталне развијености, одрасле су у породици Бошкић, која нема своју дјецу. Завршиле су основну школу. Ни комшије ни надлежне социјалне службе нису никада имали никаквих примједби на однос хранитеља према близнакињама. ђутим, недавно је "њихов случај" заокупио пажњу јавности, јер је Центар за социјални рад из Челинца покренуо поступак изузимања Зорице и Јованке из породице Бошкић с намјером да их смјести у Завод за заштиту женске дјеце и омладине у Вишеграду. ћу дозволити! Ја и моја покојна супруга потписали смо уговор са некадашњом социјалном службом и све смо своје обавезе извршавали према овој дјеци. Прихватили смо их као своју дјецу и тако их одгојили. Иако се обавезала на плаћање финансијских средстава за издржавање, општина није измиривала своје обавезе цијели рат. Никада то нисам поставио као проблем. Оне су моја дјеца - категоричан је Момчило (64).тру за социјални рад признају да су Зорица и Јованка имале задовољавајуће услове за живот све до 2004. године, када је умрла Момчилова супруга Тодора. Нажалост, од тада настају проблеми. рица и Јованка нису способне да саме о себи воде бригу. Потребан им је старатељ, и то обавезно женског пола - казује Гроздан Јанковић, директор Центра за социјални рад.чило се енергично супротставља одузимању близнакиња. Према његовим ријечима, оне су способне да спремају храну, чисте кућу, користе све кућанске уређаје. же да њих двије из његове породичне куће у Челинцу никада неће бити избачене на улицу без обзира на однос надлежних служби, које су прије два мјесеца обуставиле финансијске уплате по око 200 марака за издржавање.ди се ни о чијем хиру, него о налазу стручних радника који су извршили увид у овој породици. Момчило обавља дјелатност самосталног таксисте и врло често је одсутан од куће, чак и ноћу. Уз то и он је у годинама када није способан да се адекватно стара о двије дјевојке чија је ментална и радна способност веома ограничена - каже Јанковић.ма његовим ријечима, 1. децембра 2006. године Основни суд у Котор Варошу донио је пресуду по којој је Зорици и Јованки потпуно одузета радна способност. ма одредбама породичног закона, таквим лицима се обавезно поставља старатељ, те је суд на то мјесто именовао социјалног радника Борислава Гаврића, јер је, према тврдњама социјалних радника, Момчило Бошкић одбио да се прихвати старатељства.на 2005. године Зорици и Јованки је признато право на смјештај у вишеградском Заводу, што је подразумијевало да се већ тада раскине уговор о хранитељству. Бошкић се на то рјешење није жалио у законском року. Зашто још тада није реализован премјештај близнакиња, треба питати бившег директора Центра за социјални рад. Углавном, од 30. октобра 2007. године престају сва права Зорице и Јованке на смјештај у хранитељској породици Бошкић и раније склопљени уговор је стављен ван снаге - каже нам Гроздан Јанковић.чило Бошкић, пак, ове тврдње коментарише "формалним зачкољицама" с којима се никада није слагао.СИМОВИЋкушај изузимања Зорице и Јованке сматрам као агресију на моју породицу и покушаћу се томе како год будем знао и могао одупријети - вели Момчило Бошкић.тру за социјални рад напомињу да су недавно покушали ненасилно изузети близнакиње, чему се Момчило супротставио. Након тога, предмет је предат општинском Одјељењу за општу управу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.