Драгутин Тривуновић, сточар из села Бијело Бучје

ТЕСЛИЋ - Бијело Бучје, планинско село удаљено од Теслића више од 50 километара, некада је било препознатљиво по сточарству.

Номадили су сточари из овог краја са десетинама хиљада оваца, а њихови производи пласирани су преко блатничке "Планине" стотинама вагона у свијет. Рат није заобишао ни ово подручје. Народ се раселио, сточни фонд опљачкан, а пашњаци су и данас под минама.

Данас у селу Бијело Бучје има пет домаћинстава и петнаестак становника, а једини који се озбиљније бави сточарством је Драгутин Тривуновић. Иако је стопостотни ратни војни инвалид, има 30 крава и око 200 оваца. Млијеко од крава каже, продаје, а не жали се и на трговину вуном, јагањцима, овцама и сиром.

- Највећи је проблем прехранити стоку преко зиме, која је у овим планинским врлетима и оштра и дуга. Забрана номађења због бруцелозе опустошила је пашњаке и њиве, па за кошење није остало готово ништа. Проблем је што се нема гдје купити храна, јер је до прве продавнице више од 20 километара шумског пута - истиче Тривуновић.

Прије четири године, каже Тривуновић, Влада РС је хеликоптером доставила помоћ и сточну храну малобројним становницима Бијелог Бучја, јер је село више од два мјесеца било потпуно осјечено због висине снијега од скоро два метра.

- Надам се да ће ми неко, ако затреба, помоћи да спаси стоку преко зиме, јер нећу напустити планинске висове. Без обзира што живот на бучјанским планинским висовима није нимало лак, остаћу овдје до краја, јер сам се на планини родио, на њој и живот проживио. Ту ћу и да умрем. Родна груда и земља предака је светиња и без обзира на тешкоће, живот је ту најљепши, а сви који су отишли са дједовине цијели живот осјећају празнину - сматра је Драгутин који се нада да ће једно од његових троје дјеце наставити да се бави сточарством.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.