Драго Поповић из Верића напунио 100 година: Изгубио је све осим душе

У једној кући у Верићима, иза врата која памте и радост, а још више незамисливу тугу, стоји један читав вијек. Тих стотину година стало је у један тренутак – у фотографију, у осмијех и у тишину.

Тај тренутак описала је Бањалучанка Тијана Богдановић Лазић у дирљивом статусу који је јуче објавила на „Фејсбуку“, посветивши га свом дједу Драги Поповићу из Верића.

Њен статус преносимо у цјелости:

Наш ђед Драго Поповић рођен 15.јануара 1926. из Верића данас пуни 100 година. Један цијели вијек уткан у боре на лицу, у кораке који су прешли много путева и у срце које је поднијело оно што мало ко може.Живот га није мазио. Сахранио је два сина и унука, рат му је узео оно најдрагоцјеније, али му није сломио душу. Бол је носио тихо, достојанствено…

Сваке недјеље, без изговора, са својим шеширом поносно ношеним и штапом који му није знак слабости него ослонац мудрости, иде у цркву. Тамо служи Богу и продаје свијеће.

Његове руке су благе, поглед топао, а ноге и данас иду брже него што године налажу.На нашој свадби је говорио када се ломила пријатељска погача о српским обичајима, о традицији, о поштовању, о стрпљењу.Говорио је како се брак чува не виком, не инатом, него разумијевањем, ћутањем кад треба и вјером.Његов рецепт за живот је једноставан: живјети окренут Богу, бити у миру са собом и другима,некад се правити да не чујеш све и никад не изговарати зло!Он је наш херој. Човјек какав се више не рађа. Стуб села, тиха снага, примјер како се живи честито и умире спокојно.

На Божић, послије доручка, спаковала сам му колаче и однијела их.Питала сам:„Могу ли, ђеде, да те усликам?Да имамо најљепшу успомену на тебе, да те сачувамо заувијек у оквиру на зиду и у оквиру наших срца.”Са благим осмијехом, онако одважан и поносан, почео је да се спрема.Својим дрхтавим рукама пажљиво је склањао ствари око себе, сјео испод слике свога покојног унука Горана и позирао.У том тренутку стало је сто година љубави, туге и поноса.Са радошћу нам је причао како је ове године његов праунук Новица био кум Бадњака, како му породица спрема прославу 100. рођендана у ресторану и како је нови свештеник моје горе лист.А онда, великог срца, својим старим рукама дијели бомбоне и сокове, радујући се нама више него себи.Напунио је наше животе својом енергијом.Сваки дан једе у исто вријеме, никада не прескаче три оброка, увијек је чист, опран, обријан и уредан. Такав је цијелог живота – ред, мир и поштовање. Посебан човјек, живи доказ да се дуг живот заслужује добротом, вјером и чистим срцем.На мене оставља посебне утиске увијек ме пригрли и да ми до знања да сада припадам ту.

Да сам примљена, вољена и прихваћена у њиховим Пеулићима.

И данас, док ове ријечи пишем, наш ђед треба да изађе из болнице. Његова снага је већа од сваке бриге. Са вјером у Бога и љубављу свих нас који га чекамо, знамо да ће бити добро. Желимо му брз и лак опоравак и да нам се што прије врати

тамо гдје му је мјесто, међу своје, у загрљајима, осмијесима и топлини дома.

Сретан ти 100. рођендан, ђеде. Жив и здрав нам био. Наш понос. Наша историја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.