Драгичевић: Више од 2,2 милиона изван пријератних домова

Сарајево - Око половине од процијењених 2,2 милиона избјеглих и расељених лица у БиХ у протеклом рату и након сукоба још је изван својих пријератних домова – истиче замјеник министра за људска права и избјеглице у Савјету министара БиХ Миладин Драгичевић.

Према подацима овог министарства, до сада је евидентирано 1.050.000 повратника, од којих се 67 одсто односи на расељена лица, а око 43 одсто на избјеглице.

Драгичевић у интервјуу Срни упозорава да се многобројни повратници суочавају са тешком социјалном ситуацијом, која угрожава могућност њиховог опстанка у мјестима повратка.

"Економске прилике су углавном веома оскудне, често недостаје основна инфраструктура, што онемогућава достојанствен живот повратничких породица" – појашњава Драгичевић.

Око 220.000 станова, кућа, земљишта и друге имовине враћено је пријератним власницима и носиоцима права власништва над њима, чиме је стопа провођења имовинских закона достигла 99,9 одсто.

До сада је поново изграђено, односно обновљено више од 330.000 порушених домова, али у евиденцији Министарства постоји још 50 хиљада неријешених захтјева за обнову имовине.

"У протеклих десет година у сектор повратка у БиХ уложено је више од милијарду КМ, од којих је око 620 милиона КМ инвестирано у стамбену обнову, а готово 500 милиона КМ у комплементарне мјере одрживости" – наглашава Драгичевић.

Он указује на чињеницу да буџетска издвајања премашују међународно финансирање и да су у сталном порасту, па сада учешће домаћих институција у финансирању повратка износи око 80 одсто, док остатак покривају страни донатори.

Он подсјећа да су укупни трошкови реализације, само за потребе обнове у Оквирном програму повратка, процијењени на скоро 1,2 милијарде КМ или у просјеку око 30.000 КМ по домаћинству, односно стамбеном рјешењу.

Према процјенама Министарства за људска права и избјеглице БиХ, за више од 41.000 домаћинстава и око 160.000 избјеглих и расељених потребно је обезбиједити приступ правима предвиђеним Анексом 7 Дејтонског споразума.

Драгичевић наводи да би у наредном петогодишњем периоду из донаторских средстава међународне заједнице и путем кредитних задужења требало да буде обезбијеђено око 11.000 трајних стамбених рјешења за око 35.000 избјеглих и расељених лица.

"Укупна средства у оквиру различитих програма и пројеката износе око 500 милиона КМ, од чега је из донаторских извора обезбијеђено око 265 милиона КМ, док се преостали дио од око 237 милиона КМ односи на кредитна средства" – истиче Драгичевић.

Он указује на заједнички Регионални стамбени програм БиХ, Хрватске, Србије и Црне Горе, из којег је за БиХ обезбијеђено око 200 милиона КМ од средстава прикупљених на Донаторској конференцији у Сарајеву, захваљујући којима би требало да буде обезбијеђено 5.400 трајних стамбених рјешења за избјеглице и расељена лица.

Према његовом мишљењу, стекле су се све административно-правне претпоставке за провођење овог програма.

"Потписан је оквирни споразум, припремљени први подпројекти, а донаторска скупштина одобрила је два плус четрнаест милиона евра за провођење првог и другог таласа подпројеката у које је укључено 1.000 корисника помоћи" - појашњава Драгичевић за Срну и закључује:

"Њихов одабир је у завршној фази и лансирање првих тендера очекује се у веома кратком року, тако да ће БиХ бити прва земља у региону која је отпочела конкретну имплементацију на терену".

Драгичевић напомиње да је ту и програм Владе Хрватске, вриједан око 35 милиона КМ за стамбено збрињавање око 1.500 породица, а из осталих донаторских средстава у износу од око 30 милиона КМ биће обезбијеђена помоћ за око 500 домаћинстава. Реализација се очекује у наредне двије године.

"Намјенским кредитима биће обновљено готово 4.000 стамбених јединица. Кредитом Развојне банке Савјета Европе од око 203 милиона КМ, намијењених за провођење пројекта затварања колективних центара у БиХ, биће помогнуто трајно стамбено збрињавање око 2.600 породица са 7.200 интерно расељених лица" – наводи Драгичевић.

У току је и провођење пројекта обнове стамбеног фонда вриједности око 12 милиона КМ из кредита ОПЕК-овог Фонда за међународни развој и пројекта стамбене обнове с циљем одрживог повратка избјеглица и интерно расељених лица из кредита Саудијског фонда за развој у висини од око 20 милиона КМ.

Драгичевић наглашава да је највећи дио средстава за потребе одрживог повратка усмјерен за обнову комуналне инфраструктуре - као што су путеви, водоводна и канализациона мрежа, укључујући и знатна средства за електрификацију повратничких насеља.

Преостала средства односе се на обнову социјалне инфраструктуре - као што су вјерски објекти, образовне установе, амбуланте, спортска игралишта, објекти за задовољавање културних потреба, те за запошљавање с циљем одрживости повратка.

Анализом се уочава да су из године у годину улагања у одрживост у порасту док улагања у обнову опадају, тако да је у 2012. години у одрживост уложено чак двоструко више него у обнову стамбених јединица.

Кад је ријеч о средствима за потребе локалног интегрисања избјеглог или расељеног становништва, укључујући и питање компензације, односно надокнаде штете за имовину која не може бити враћена, Драгичевић потврђује да она до сада нису издвајана из буџета на нивоу БиХ, осим у појединачним интервентним случајевима.

Он подсјећа да је Министарство за људска права и избјеглице БиХ у оквиру својих надлежности усагласило Нацрт новог закона о избјеглицама из БиХ, расељеним лицима и повратницима у смислу компензације за у рату уништену имовину, али он није усвојен у Парламентарној скупштини БиХ.

"Зато се нису стекли услови за припрему конкретног финансијског плана за рјешавање права на накнаду штете за имовину која се не може вратити избјеглицама и расељеним лицима, те обезбјеђење неопходног иницијалног буџета за те намјене" – закључује Драгичевић у интревјуу Срни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.