Драгану Лајићу виљушкар је канцеларија, а поштење једини закон

ГРАДИШКА - У временима када се титуле цијене више од заната, прича Драгана Лајића из Градишке стоји као подсјетник на еру у којој је одговорност била светиња, а радно одијело понос.

Човјек који је деценијама бринуо над сигурношћу града на Сави, данас је успјешан привредник, али га титула "власника" није удаљила од онога што најбоље зна – рада својим рукама.

Драганов радни пут почео је давне 1982. године, одмах након војске. Са тек навршених 21 годину, ушао је у свијет механике у тадашњем гиганту – Водопривредном предузећу "Сава" Градишка. Као машинбравар по струци, Драган није био само обичан радник, био је стручњак којег је фирма слала на специјализацију у чувену "Југотурбину" у Карловцу, док су се за електрику задуживали мајстори из загребачког "Раде Кончара".

Његов ресор биле су пумпе – срце одбране Градишке од ћудљиве ријеке.

-Никад ми један центиметар воде овде није прешла, толико сам био одговоран - присјећа се Лајић времена када се систем одржавао с војничком дисциплином.

Прича са сјетом о временима радних акција, када је насип био светиња на коју ни туђа стока није смјела крочити.

- Данас, док гледам поједине неисправне агрегате који годинама чекају ремонт, сјетим се "оних времена" за којих би за такав немар неко морао озбиљно да одговара - присјећа се Лајић.

Након више од двије деценије у ВП "Сава", животни пут га води у приватне воде. Почео је скромно, у родном Мачковцу код Градишке, бавећи се трговином пића. Тај предузетнички дух, каљен деценијским искуством у струци, израстао је у озбиљан породични посао.

Данас, породица Лајић стоји иза успјешне фарме кока носиља коју је Драган подигао са сином, заокруживши циклус од врсног мајстора до визионара у пољопривреди и привреди.
​Оно што Драгана Лајића суштински издваја од профила модерних "бизнисмена" јесте његова непосредност и скромност. Иако је званично у пензији и власник је развијеног пословања, у кругу његовог предузећа нећете га наћи у фотељи. Најчешће ћете га срести – на виљушкару.

За њега рад није само средство за стицање, већ начин живота. Не либи се сјести за машину, утоварити робу или поправити квар, показујући примјером млађим генерацијама да образ и ауторитет не гради одијело, већ знање и спремност да се "запрљају руке".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.