Досељеници јачи од старосједилаца у Срсдкој

Бањалука - Одлазак из родног краја, без обзира на разлоге, утиче на ментално здравље, истиче психолог Златко Делић, коментаришући резултате посљедњег пописа, према којима од 1.170.342 становника у Српској од рођења у истом граду или општини станује њих 412.703 или тек сваки трећи.

Делић наводи за Срну да свако напуштање родног краја узрокује код људи симптоме агресивности, срџбе, наглашене сумњичавости и депресивности као посљедицу такозваног културалног шока, који преживљава сваки имигрант.

Он наглашава да су поменути симптоми много израженији у случају присилних миграција усљед ратних збивања, природних катастрофа и слично, те код слабије образованих и сиромашнијих миграната.

"С друге стране, слабије су изражени и лакше се отклањају ако је ријеч о природном процесу исељавања због тражења посла или бољег живота", објашњава Делић.

Он наводи да се већина миграната, без обзира на узроке миграције, у новој средини врло брзо уклопи и постају цијењени и угледни чланови друштва, док мањи број и даље има статус друштвених маргиналаца.

Делић истиче да мигрирање из родног у ново мјесто живљења досељеника мотивише да буде спремнији и "јачи" од старосједиоца, уз напомену да се то дешава јер већина мора да почне испочетка.

"Управо то досељенике мотивише да буду агресивнији у позитивном смислу, пробојнији и инвентивнији. На примјер, раде и послове које домицилно становништво избјегава.

Многи постају успјешни и у политици, умјетности и занатству, неријетко захваљујући добро организованој жмрежи за подршкуж, коју чине земљаци који су раније дошли у одређену средину. Ту долазимо до прича о Црногорцима у Београду, Гламочацима и Дрварчанима у Бањалуци...", наводи Делић.

Као примјер депласираности вјештачке, укоријењене и опасне дихотомије "стари Бањалучани - дошљаци", он наводи бана Светислава Тису Милосављевића.

Овај рођени Нишлија је, захваљујући околности да га краљ Александар Карађорђевић именује за намјесника Врбаске бановине, од неизграђене и запуштене паланке Бањалуке направио модеран европски град.

Коментаришући податке према којима од рођења у истом граду или општини станује тек сваки трећи становник Српске, демограф Стево Пашалић истиче да је ту ријеч о унутрашњим миграцијама и чињеници да је током посљедњег рата више од милион људи пресељено унутар граница БиХ.

"Ишло се ка етничкој и територијалној хомогенизацији, па су све општине измијениле предратно становништво. Зато сада у некој општини или граду имамо много мање домицилног од досељеног становништва", објашњава Пашалић за Срну.

Он наводи да се унутрашње миграције дешавају и због одласка људи у развијеније центре у потрази за послом, те да је ту ријеч о економским миграцијама, које ће се и даље дешавати.
 

"Мања мјеста и села нису инфраструктурно изграђена, што ствара неравномјерну насељеност и развој, с чиме се и ми сусрећемо", објашњава Пашалић.

Социолози тврде да мигранти који се селе због економских разлога, у већини случајева, у нове средине доносе нешто ново и позитивно, па су на добитку и они и њихово ново мјесто живљења.

Према попису становништва Српске из 2013. године, који је објавио Републички завод за статистику, само у Кнежеву, Љубињу и Оштрој Луци број досељеника није већи од популације која је у њима цијели живот.

Највише досељених је у Бањалуци, која има само 70.798 рођених Бањалучана. Овај град и због тога има добру демографску слику, наводе стручњаци из ове области.

У Бијељини је око 70.000 нових становника, а у Приједору 57.480.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.