Донорство спасава животе, Српска још без регистра донора

БАЊАЛУКА - Конференција о значају донирања људских органа, ткива и ћелија отворена је данас у Бањалуци, а за циљ има промоцију важности донорства и подизања свијести о значају трансплантационе медицине.

Директор фондације “Каћа”, која је један од организатора концеренције, Немања Тривић рекао је да је промоција и подизање свијести о донорству битан сегмент којим ће се бавити у свом раду. 

- Ово је само почетак нових пројеката којима ћемо се бавити. Поред тога, желимо да уведемо и нека нова Законска рјешења за донорство у Српској - казао је Тривић. 

Он је истакао да је свијест о донорству мало заступљена код грађана. 

- У наредном периоду, заједно са Универзитетским клиничким центром РС, Заводом за трансфузијску медицину и Министарством здравља и социјалне заштите радићемо на пројектова везаним за ову тему - додао је он.

Један он пацијената који је прошао кроз процес трансплантације је и професор Филолошког факултета Универзитета у Бањалуци Данијела Мајсторовић.

Према њеним ријечима, пут од сазнања до трансплантације је био изазован.

- Прије пет година добила сам лоше налазе крвне слике, да бих 2023.сазнала да имам предлеукемију - навела је Мајсторовићева и додала да је њезин живот овисио о трансплантацији матићних ћелија. 

Како је навела, процес трансплантације је обављен у Београду. 

- Мој донор је био један младић који је доста млађи од мене, али смо се поклопили и спасио ми је живот - казала је она. 

Истиче да је донорство први корак ка оздрављењу, а да послије све зависи од особе до особе како ће да прихвати операцију и опоравак.

Као и у свему, тако и у овој области, Србија и Српска оствариле су значајну сарадњу како би се направио регистар матичних ћелија како би се сви увезали у једну мрежу донорства. 

Докторица Института за трансфузију крви Србија Глорија Благојевић, која  уједно води и Национално регистар давалаца матичних ћелија у Србији, навела је да потреба за донорима сваким даном све већа јер има много пацијената који болују од малигних болести. 

- Путем нашег регистра који постоји од 2005. године, трансплантирано је 350 матичних ћелија. Основни предуслов за трансплантацију је 10/10 подударност пацијента и донора - истакла је Благојевићева. 

Према њеним ријечима, у регистар донора могу да се упиши све здраве особе од 18 до 45 година живота, које немају проблема са бубрезима, срцем и плућима. 

- Озбиљнија клиничка стања искључују давалаштво - додала је она и истакла да се сваки потенцијални донор подвргава додатним клиничким испитивањима.

Министар здравља и социјалне заштите Ален Шеранић појаснио је да Српска још увијек нема свок регистар донора, а да се најчешће транпланторају бубрези.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.