Домаћи мед прескуп за ино-тржиште

БАЊАЛУКА - Да мед из БиХ тешко проналази купце на страном тржишту због, како тврде домаћи пчелари, лажног производа који је доста јефтинији, говори и податак да је извоз лани ишао пужевим корацима.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, од јануара до краја новембра прошле године домаћи пчелари су извезли мед вриједан 263.061 марку, што је чак 15 пута мање у односу на увезене количине, које су достигле 3.945.306 марака.

Годину раније домаћи пчелари у иностранство су пласирали мед у вриједности од око 238.000 КМ, док је истовремено на овдашње тржиште стигло ових производа тешких 3,163 милиона марака.

Водећа извозна тржишта била су Саудијска Арабија, затим Јордан, Уједињени Арапски Емирати и Кувајт. У односу на земље Блиског истока, нешто мање количине су отишле на тржиште Велике Британије, Њемачке и Аустрије, као и у земље региона, док је највише увезено из Хрватске, Турске, Србије, Бугарске и Мађарске.

Овакви поражавајући биланси све снажније ударају на егзистенцију пчелара у Српској и ФБиХ, нарочито у сезонама попут прошле, када је суша десетковала производњу.

Предсједник Савеза удружења пчелара Републике Српске Дамир Барашин истакао је за "Глас" да домаћи пчелари углавном извозе мала, луксузна паковања меда.

- Главно тржиште су нам земље Блиског истока, а разлог нашег танког пласмана је цијена, која је у Европи изузетно ниска због великих количина патвореног меда, којег највише има у Великој Британији и Њемачкој - казао је Барашин.

Он је додао да се поштен и савјестан пчелар тешко може носити са цијенама патвореног меда.

- Контроле квалитета меда су изузетно слабе, не само код нас него у цијелој Европи. У посљедњих неколико мјесеци се интензивно ради на томе да се те контроле побољшају, формирањем Европског пчеларског савеза чији смо и ми чланови - рекао је Барашин подсјећајући да то нису ствари које се могу преко ноћи промијенити.

Осим тога, пчелари у Српској заједно са ресорним министарством настоје да кроз измјену законске регулативе боље уреде тржиште када је у питању патворени мед на овом подручју и дају прилику другим произвођачима, који живе од свог посла и рада, да дођу до купаца.

- То нам је приоритет. Такође, имамо обавезу и према купцима, а то је да им понудимо квалитетан производ, јер данас ријетко ко купује мед из хира, како би засладио, него из здравствених разлога - истакао је Барашин.

Према његовим ријечима, килограм домаћег меда у Српској и ФБиХ кошта око 25 марака, зависно од врсте и регије, а цијена је, тврди он, најбољи показатељ квалитета.

Климатске промјене, које су из године у годину све екстремније, прича пчелар Светислав Николић из Бањалуке, увелико одређују годишњи принос меда.

- Са кошницама које посједујем лако могу да обезбиједим пласман на домаћем тржишту. Наше подручје је у дефициту са медом, односно имамо мању понуду у односу на потражњу, зато се код нас и појављује разни мед. Ко је успио да изгради свој имиџ и на тржишту се покаже да има добар мед, лако прода своје производе - казао је Николић који се пчеларством бави 44 године.

Према његовим ријечима, прошла година је била толико лоша да је само своје купце успио да подмири одређеним количинама меда.

ПРОГНОЗЕ

Дамир Барашин каже да се пчелари надају да се прошла година неће поновити, када је вегетација далеко брже дошла него у ранијем периоду, због чега пчеле нису биле спремне да искористе паше.

- Надам се да ће ова година бити далеко боља него претходна. Наду нам даје и овај снијег који је пао, јер све мора доћи у своје вријеме. Има једна пчеларска изрека која каже: "Колико леда, толико меда", због чега су наша очекивања оптимистична - рекао је Барашин.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.