До зиме Бабићи у новој кући

Мркоњић Град - Породица Мериме и Зорана Бабића из Мркоњић Града остварила је свој сан и покрила породичну кућу. Ово дванаесточлано домаћинство очекује да би до зиме, ако буде помоћи људи добре воље могли да се уселе у нови дом, саграђен захваљујући помоћи предсједника РС Милорада Додика

Бабићи, који имају десеторо дјеце градњу породичне куће почели су прије осам година у мркоњићком насељу Ријека, уз помоћ људи добре воље и општине. Акција је покренута послије серије текстова у "Гласу Српске" о тешким условима живота у којима живи ова породица. Градња куће се одужила због недостатка новца, па су Бабићи упутили апел за помоћ кабинету предсједника РС Милораду Додику, па им је одобрено 25 хиљада марака за покривање куће.

- Захваљујући људима добре воље и општини успјели смо да озидамо кућу, али због недостатка новца нисмо могли кућу да покријемо. У протеклих петнаестак дана прихватили смо се посла и успјели да, уз помоћ два мајстора Асима Хабибовића и Шабан Мешића који су нам радили за пола дневнице, покријемо кућу. Пресрећна сам због тога и за мене је то као да сам се поново родила. Надам се да ћемо до зиме успјети да у кући израдимо бар нужни смјештај и купатило, како би се моја дјеца први пут могла окупати у свом купатилу - рекла је Мерима.

Глава куће Зоран, који је тешки инвалид и његова инвалиднина од 180 марака за Бабиће је једини извор прихода, вјерује да за његову породицу долазе бољи дани.

- Само нека смо успјели кућу да ставимо под кров. Сада ће бити много лакше и надам се да ћемо уз помоћ људи добре воље успјети да до зиме у кући израдимо нужни смјештај. Имамо увјеравање од општине да ће нам помоћи, али очекујемо да нам помогну јавна предузећа из Мркоњић Града и Српске. Овим путем их позивам да нам помогну у обезбјеђењу столарије, керамике, електро и грађевинског материјала. Желим да захвалим свима онима који су нам помогли, јер да није било хуманих људи моја породица никада не би добила кров над главом - прича Зоран и додаје да ће испунити обећање да ће обријати браду када се његова породица усели у кућу.

Своје жеље имају и млади Бабићи који са нестрпљењем очекују да добију свој кутак у новој кући.

- Кућа је велика и када се изради биће мјеста за све нас. Можда ћемо имати свако по своју собу, а може у једној соби да спава нас по двоје. С нестрпљењем сви очекујемо дан када ћемо уселити у нашу кућу, јер се цијели живот потуцамо по туђим домовима. Никада нећемо заборавити хуманост свих људи који су нам помогли. На неки начин ми се њима и на тај начин што смо добри ученици, студенти, примјерна и вриједна дјеца о којима нико у граду није изрекао ружну ријеч - рекао је Предраг један од двојице браће Бабића који студира машинство.

Слично прича и његова шеснаестогодишња сестра Сњежана, која је завршила први разред средње машинске школе и која има само једну жељу да коначно она и њене сестре Сњежана и деветогодишња Николина добију своје собе.

Руска снаха

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.