До избора 46. патријарха СПЦ, његове дужности обавља Синод

БЕОГРАД - До избора 46. поглавара Спрске православне цркве, насљедника патријарха Иринеја, његове дужности обавља Синод, којим предсједава најстарији члан.

Избор патријарха се спроводи најкасније за три мјесеца од дана када је престо патријарха упражњен.

Правило је да изборној сједници Светог архијерејског сабора присуствују најмање двије трећине архијереја, а њом предсједава најстарији епископ по рукоположењу или хиротонији.

У овом случају могао би то бити владика Лаврентије који је настарији епископ по хиротонији.

Када је 15. новембра 2009. године преминуо патријарх Павле, 44. поглавар Српске православне цркве, кога је на трону наследио архиепископ пећки, митрополит београдско-карловацки Иринеј, најстарији епископ био је Владика Амфилохије, који је преминуо 30 октобра.

Архијереји у случају спријечености да учествују у избору, могу да именују замјенике којима препуштају право гласања за избор поглавара СПЦ.

Кандидати за патријарха могу бити сви активни епархијски архијереји који најмање пет година управљају епархијама.

Правило је да се патријарх бира под сводовима храма, а сваком изборном кругу претходи молитва призива Светог Духа.

У садашњим условима, тај храм је патријаршијска капела Светог Симеона Мироточивог, повезана са салом у којој засједа Сабор.

Патријарх се бира тајним гласањем.

За избор патријарха бирају се тројица архијереја који добију више од половине гласова чланова изборног Сабора.

Гласање се понавља све до тренутка док се не изаберу тројица кандидата са потребним бројем гласова.

Када се бирао насљедник патријарха Павла, међу тројицом владика са натполовичним бројем гласова били су митрополит-црногорско приморски Амфилохије, Иринеј бачки и Иринеј нишки.

Имена тројице владика стављају се свако у посебну коверту.

Она се потом запечати и ставља у Јеванђеље које се односи у олтар храма.

Претходно изабран духовник - неко од угледних монаха, који ће када предсједавајућу Изборног Савјета позове да, а након молитве призива Духа Светог, да избор буде по вољи Божјој, извлачи из Јеванђеља једну од три запечање коверте.

Коверту предаје предсједавајућем Изборног Сабора који отвара коверту и саопштава име новог патријарха српског.

Гласним изговарањем имена новоизабраног патријарха предсједавајући потом закључује изборну сејдницу.

Према речима доктора Јована Јањића, професора и биографа патријарха Павла, то је такозвани апостолски начин избора српског патријарха што је установљено измјенама Устава СПЦ 1967. у времену комунизма, да би се спријечило нецрквено уплитање у избор црквеног поглавара.

Други дан, како подсјећа професор Јањић слиједи увођење у трон у Саборној цркви.

Сутрадан по избору на свецаној Светој архијерејаког литургији патријарх се устоличава у трон, након тога, новоизабрани патријарх ступа у права и дужности врховног поглавара и старјешине СПЦ.

Према традицији, увођење у трон Светог Саве обавља се на литургији у Саборној цркви Светог архангела Михајла, дан послије избора, а накнадно и без временских ограничења у Пећкој патријаршији, која је древно сједиште српских патријарха.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.