До 29. септембра изложба посвећена Милутину Миланковићу

Прњавор - У Центру за културу у Прњавору отворена је изложба посвећена српском научнику Милутину Миланковићу поводом 140 година од његовог рођења.

На 28 илустративаних паноа представљени су његов живот и достигнућа, а изложбу је организовао Савез иноватора Републике Српске.

Генерални секретар Савеза Љубиша Пашић каже да је изложба постављена с циљем да се првенствено млади боље упознају о открићима овог српског научника како би добили подстрек да се и сами баве науком.

"Жеља нам је да лик и дјело Миланковића приближимо нашем народу, а посебно младима. Он треба да жнапуни батеријеж свима који се баве науком и проналазаштвом", рекао је Пашић.

Отварању изложбе присуствовао је и Илија Голић, ментор младих иноватора из Центра средњих школа "Иво Андрић" у Прњавору који каже да је Миланковићево име уписано великим словима у свјетској науци и да овај научник представља узор за будуће генерације проналазача.

Он је подсјетио да његови ученици сваке године осмисле нови изум који своје мјесто пронађе у производњи.

"То су најчешће енергетски изуми који не угрожавају животну средину. Ове године смо наступили на изложби Савеза иноватора са соларном електраном која сунчеве зраке претвара у струју", рекао је Голић.

У Прњавору ће изложба посвећена Миланковићу бити отворена до 29. септембра, након чега ће је заинтересовани моћи видјети у Дервенти, Броду и Модричи.

Милутин Миланковић рођен је 1879. године у Даљу у Хрватској. Био је српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, те популаризатор науке и физичар.

Он је дао два фундаментална доприноса науци - први је "Канон осунчавања Земље", који карактерише све планете Сунчевог система, а други теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промјена узрокованих астрономским промјенама њеног положаја у односу на Сунце, данас познато као Миланковићеви циклуси.

Миланковић је као аутор или коаутор регистровао осам патената, које је од 1905. до 1933. подносио у различитим државама. Сва своја открића осмислио је у Београду, гдје је и умро 1958. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.