Ђурић: Провјерити имовину власника пропалих фирми

Измјенама законских прописа у РС требало би радити на томе да се могућности да потраживања постану ненаплатива сведу на минимум. У крајњем случају, дуговања, ако је то могуће, требало ни надокнадити преко имовине оних који су на такав начин оштетили буyет РС и све пореске обвезнике.

Рекао је то у интервјуу “Гласу Српске” предсједник Привредне коморе РС Борко Ђурић.

- Aко власник неког предузећа није плаћао порезе, а стекао је велике некретнине, отворио друго предузеће, па ту створио капитал, мора се видјети одакле је то - нагласио је Ђурић. 

ГЛAС: Одређеном броју предузећа у РС лани је због стечаја отписано 42,5 милиона марака пореских обавеза које се нису могле наплатити. Како то коментаришете? Да ли је раније требало да се тражи начин да се ова дуговања наплате?

ЂУРИЋ: Нека од предузећа којима су дуговања отписана су за кратко вријеме направила велике обавезе које нису измирила и онда су једноставно нестала. Потраживања Пореске управе РС која су ненаплатива су велика и сигурно је да то има изузетно негативан одраз на све оне који редовно измирују своје обавезе. Јасно је да треба учинити неке измјене законских прописа како би се могућности да потраживања постану ненаплатива свела на минимум.

ГЛAС: На који начин је, према Вашем мишљењу, то могуће урадити?

ЂУРИЋ: У крајњем случају, дуговања, ако је то могуће, требало би надокнадити преко имовине оних који су на такав начин оштетили буyет и све пореске обвезнике. То је могуће урадити кроз испитивање поријекла имовине власника предузећа којима су потраживања отписана и која су једноставно нестала. Aко власник неког предузећа није плаћао порезе, а стекао је велике некретнине, отворио друго предузеће, па ту створио капитал, мора се видјети одакле је то. Чињеница је, ипак, да је за неке и то немогуће урадити јер их нема на адресама предузећа нити се више баве било чиме. Направили су то и то је трајан губитак.

ГЛAС: Ко је, по Вама, одговоран за гомилање дугова и на крају немогућност њихове наплате?  

ЂУРИЋ: Врло је тешко из угла неког ко се бави послом којим се ја бавим рећи са високим степеном поузданости ко је крив. Сигурно је да постоји одговорност, од онога ко је гомилао дугове, до онога ко му је то омогућио, јер га није контролисао или га је контролисао па погрешно извјештавао о томе. Очигледно је да је неко искористио одређене мањкавости закона. Сигурно је и да би фирме који праве велики промет требало да буду под буднијим оком порезника и можда је раније требало покретати поступке. Због тога је добро што се почело са објављивањем имена дужника.

ГЛAС: Да ли би законом требало утврдити питање одговорности људи у јавној управи који контролишу пословање предузећа?

ЂУРИЋ: Привредна комора РС одавно се залаже да се јасно кроз кривичне одредбе сваког закона утврди одговорност лица у јавној администрацији, па тако и у ПУРС-у, за нешто што се догодило њиховим лошим чињењем, лошим намјерама или нечињењем. Ми сада имамо ситуацију да директор ПУРС-а смијени десет инспектора, а да их Комисија за жалбе све врати на посао. То говори да и они који хоће ствари да поставе на своје мјесто имају завезане руке. Кад свако буде лично одговарао због тога што је направио неки пропуст, сигурно ћемо бити у бољој позицији. Сада треба направити опсежне анализе како би се видјело у чијој су надлежности били одређени дугови, какви су били извјештаји и да ли их је уопште било.

ГЛAС: Да ли би власницима фирми које су створиле огромне дугове требало дозволити да поново отварају предузећа?

ЂУРИЋ: Један од начина стварања дубиоза је и то што је некоме ко је направио велика дуговања омогућено да користи ресурсе једне фирме на коју терети све обавезе, а функционише преко друге фирме кроз коју извлачи профит. Таквих случајева има много. Мислим да свако ко дође у позицију да не измирује своје обавезе показује пословну неспособност и да му не треба дозволити да отвара нова предузећа. Осим тога, треба наћи и начин да се законом регулише које фирме могу да обављају одређене дјелатности. Не смије се десити да неко ко има оснивачки капитал од 2.000 КМ и укупни капитал од 2.000 КМ, колико је минимум, ради са милионима, а при томе није обезбиједио никакве гаранције својим повјериоцима, међу којима је и држава.

ГЛAС: Да ли је порески систем РС довољно транспарентан?

ЋУРИЋ: Као и сваки систем, тако се и овај систем мора дограђивати. Недавно је донесен нови Закон о пореском поступку, који је донио одређене новине које су знатно унапријеђене у односу на претходно стање. Ипак, у сваком систему се нађу одређене мањкавости које треба мијењати да би се избјегле негативне посљедице као резултат коришћења од стране оних који гледају како ће наћи рупу у закону и направити одређене махинације.

Репрограм

ГЛAС: Сматрате ли да је одобравање репрограма у РС дало позитивне ефекте?

ЂУРИЋ: Ја сам против тога да се одобравају репрограми онима који послије тога не измирују редовно своје обавезе. Aли, сигурно је да има смисла и потребе да се репрограмирају обавезе онима који су, не својом кривицом, дошли у позицију да не могу у одређеном периоду измиривати своје обавезе. Aко се предузећима која не измирују своје обавезе, јер су се нашла у ланцу неликвидности због тога што према њима нису измирене обавезе, одобри репрограм који ће уредно враћати, онда то има смисла. Aко направимо хајку на сва предузећа која имају одређене дугове, плашим се да ћемо довести до пропасти и оних који би могли да функционишу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.