Ђурђевдан: Обичаји, вјеровања и шта значи када пада киша и грми

У сриједу, 6. маја, Српска православна црква слави Светог Ђорђа или Ђурђевдан.

Укратко:

• Ђурђевдан се слави 6. маја
• Вријеме тог дана има посебно значење
• Бројни обичаји за здравље и срећу
• Вјеровања о плодности и родној години
• Млади његују старе љубавне ритуале
• Тај дан бројне породице славе крсну славу, а празник прати велики број обичаја.

Временска прогноза и народно тумачење
Једно народно вјеровање повезано је са временским приликама.

Према најави Републичког хидрометеоролошког завода, 6. маја биће промјенљиво до претежно облачно са сунчаним интервалима и нестабилно уз кишу или пљускове са грмљавином, који се премјештају од запада и југозапада ка сјеверу и истоку.

Биће и вјетровито уз умјерен, у Крајини и на планинама и јак вјетар јужних смјерова.

Минимална температура ваздуха од 8°Ц до 15°Ц, у вишим предјелима од 5°Ц. Максимална температура ваздуха од 20°Ц на западу и југу до 27°Ц на сјевероистоку, у вишим предјелима од 12°Ц.

Када на Ђурђевдан загрми, то се тумачи као лош знак јер предсказује неродну и лошу годину. Посебно се то односи на плодност земље и стоке. Вјерује се да гром најављује да ће љетина страдати, пише Блиц.

Киша на велики празник тумачи се у српској традицији као знак сушне године, док се ведро и сунчано вријеме оцјењује као знак плодне године.

Вјеровања о заштити и натприродним силама
Вјерује се да на Ђурђевдан дјелују вјештице и друге зле силе. Због тога су у минулим временима сељаци палили велике ватре "да би заштитили себе и село".

Слично, у неким крајевима у ђурђевданској ноћи и даље чувају засијану пшеницу и раж јер се вјерује да баш тада неко може да "обере њиву", тј. бацањем чини пренесе род у свој посјед.

Обичаји са водом и биљем
Обичаји су везани за сам празник, али и дан пред Ђурђевдан. Уочи 6. маја домаћица спушта у посуду пуну воде разно прољећно биље, а онда одмах спушта: дрен, па за њим здравац и на крају грабеж и црвено јаје, чуваркућу која је остала од Васкрса; то се затим стави под ружу у башти да преноћи.

Ујутру се сви редом умивају овом водом:

- дјеца – да буду здрава као дрен,

- дјевојке – да се момци "грабе" око њих,

- старији – да их служи здравље

- домаћин – да му кућа буде добро чувана.

Ђурђевданско цвијеће и симболика плодности
На Ђурђевдан треба пожурити и у рано јутро изаћи на поља гдје се бере цвијеће и друге травке. Ђурђевданско цвијеће је: ђурђевак, мљечика, маслачак и од њих треба исплести вјенчиће којима се ките улазна врата на дворишту и кући. Ово се чини да би година и дом били "берићетни", па се у народу каже: "Да буде здравља, плода и рода у дому, пољу, тору и обору". Ови вјенчићи треба да остану на вратима преко цијеле године, све до сљедећег Ђурђевдана.

Љубавни обичаји и вјеровања младих
У појединим крајевима Србије се током брања цвијећа дјевојке и младићи "гађају" биљком прилепача. То је коровска биљка, стабло јој је усправно или мало полегло, а листови на врху су љепљиви. Уколико вам се допада неки младић или дјевојка, требало би да баците ову биљку на симпатију, па ако се залијепи, то значи да ће се и он или она "залијепити за вас".

На Ђурђевдан се од љеске праве крстићи: једна грана се расцијепи ножем, па се кроз њу провуче друга и тако се направи крстић који се ставља на кућу и на њиву јер се вјерује да он штити од громова и злих сила.

Још једно дрво данас има посебно значење, а то је граб. Када наиђете на граб у шуми током брања ђурђевка, требало би да се заљуљате на грани, како би се ваша симпатија "грабила" за вас. Поред љуљања, олисталим гранчицама граба момци и дјевојке ките куће и капије на Ђурђевдан, како би лакше нашли брачног друга. Наравно, бере се и ђурђевак.

Заштита дома и симболика дрвећа
На Ђурђевдан треба поранити и не ваља спавати преко дана. Ако то урадите, ризикујете да вас глава боли преко цијеле године. Али, народ је и за ово смислио лијек. Ако вам се већ деси да данас задријемате, онда на Марковдан, 8. маја, треба "спавати на истом мјесту" и бол ће престати.

Младићи у поноћ одлазе до кућа дјевојака које им се свиђају, скидају капије и односе их негдје далеко и тако стварају муке родитељима који затим морају да их траже по селу. Скидањем капије вјерује се да ће се дјевојка удати те године.

Обичај је и да жене и дјевојке донесу увече кући воду са воденичког кола. У њу треба ставити различито биље, а нарочито селен, па се на Ђурђевдан том водом умити, да би се од њих "свако зло и прљавштина отресли и отпали", пише Блиц.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.