Ђевићи оживјели родну груду

Фоча - Да се не би, као многи, родног мјеста сјећали само када отворе документа, породица Ђевић већ четврту годину заредом окупи своје чланове, оживи успомене и учврсти већ јаке крвне везе у свом завичају Горњој Мрављачи, која је у суботу окупила више од 50 чланова ове породице.

Село Мрављача, иначе пусто, хладно и зарасло, у суботу је било препуно смијеха, суза, гласова, пјесме и здравице. Ђевићи су поново у њој, на мјесту одакле су потекли, у свом кутку који им је био свакодневни тихи празник прије "животног трчања".

Срећни, весели, загрљени, једнаки и сложни Ђевићи су у Мрављачи заборавили на сва ранија дешавања и невоље, ратни вихор и оштре зубе времена.

- Из родног краја и гавран је мио - повикује Неђо Ђевић, који је у Мрављачи ударио темеље трпљења и свог данашњег животног позива, новинара и пјесника.

Најстарији члан породице Ђевић, седамдесеттрогодишњи Божо, више од пола свог животног вијека провео је у Мрављачи, у којој, нажалост данас не живи.

- Овдје се некад лијепо живјело, брат до брата, унук до унука, земља се обрађивала, куће подизале. Судбина је тако хтјела. Послије рата смо морали напустити своје родно мјесто, кућу и све што сам годинама стицао. Наше окупљање ми одагна тугу, од оволике среће заигра све у мени - кроз сузе радоснице прича дјед Божо док се игра са најмлађим Ђевићем, двогодишњим Лазаром.

Ђевићи којих је данас у скоро свим земљама бивше Југославије, сагласни су у једном - у Мрављачу ће долазити и окупљати се све док струје крвне жиле и живе љубав, жеља, заједништво у породици.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.