Дјецу и омладину истргнути из канџи коцке

Бањалука - Малољетничко коцкање, које је најизраженије у спортским кладионицама, озбиљан је проблем којим ће се у наредном периоду интензивније бавити и Републичка управа за игре на срећу широм РС, како би најмлађи били истргнути из канџи ове пошасти.

Инспектори Управе у сарадњи са припадницима Министарства унутрашњих послова РС, те требињском и билећком полицијом открили су у уторак у спортској кладионици "Фулл" у Билећи пет малољетника који су се кладили, због чега је против власника кладионице покренут прекршајни поступак. Слична судбина очекује и власнике других кладионица који се оглуше о закон.

Да је проблем малољетничког коцкања примио драматичне размјере показује и то што је многим ђацима коцкање постало начин живота па новац од џепарца троше на тикете или слот-апарате. Одлазак у кладионицу је неријетко и разлог бјежања са наставе.

Портпарол Републичке управе Данијела Ћапин каже да ће због случаја у Билећи, али и све учесталије појаве малољетника у објектима гдје се приређују игре на срећу, у будућем периоду бити спроведен већи број инспекцијских контрола.

Она је навела да је Законом о играма на срећу лицима млађим од 18 година забрањен улаз у објекте гдје се приређују игре на сређу, а у случају сумњи на старост играча, приређивачи игара су дужни да затраже на увид лична документа.

Директор фирме "Ам спорт", која има мрежу кладионица, Дарко Кривокућа каже да подржава акцију Управе истакавши да сваки власник кладионице треба да буде кажњен ако малољетнику допусти клађење.

- Проблем је то што ти момци од 16 или 17 година изгледају врло одрасло, а често имају и личну карту и кад радници у кладионици затраже овај документ на увид они га уредно покажу скривајући годину рођења - прича Кривокућа.

Истиче да раднице на уплатним мјестима често имају и озбиљне проблеме када старијим малољетницима кажу да морају напустити кладионицу.

- Неријетко се дешава да негодују и праве проблеме, а док полиција дође, они оду - прича Кривокућа.

Он сматра да осим власника кладионица треба кажњавати и родитеље чија се дјеце кладе.

- Често се деси да отац дође у кадионицу, попуњава тикет, а са собом поведе малољетно дијете или има случајева да пошаљу дијете да им уплати тикет. Недавно је једна радница имала проблем, јер је родитељ дошао и напао је зашто је вратила његовог сина без уплаћеног тикета кад га је он послао да то учини - објашњава Кривокућа.

Према ријечима психолога Александра Милића, малољетници који се кладе су углавном дјеца која занемарују школу и тону у овај облик зависности.

- Нужно је предузети не само законске него и мјере превентивног дјеловања у школама и породицама, али докле год те игре на срећу доносе профит, нема већег напретка ни у случају санкционисања - сматра Милић и наглашава да дјеца која су по природи пасивна и имају превише слободног времена најчешће проводе вријеме коцкајући се, не само у спортским кладионицама, већ и путем телефона или рачунара.

Казне

Данијела Ћапин је истакла да су Законом о играма на срећу за правно лице које дозволи присуство малољетницима у објектима гдје се приређују ове игре или им се омогући учешће у играма запријећена новчана казна у износу од 10.000 до 30.000.

- Казне за исти прекршај за одговорно лице у правном лицу се крећу од 2.000 до 6.000 КМ - рекла је Ћапинова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.