Дјечији дом "Рада Врањешевић" добио ново рухо

Анђела Костић
Додај glassrpske.com као Гугл извор
Дјечији дом "Рада Врањешевић" у Бањалуци Фото: Велибор Трпић | Дјечији дом "Рада Врањешевић" у Бањалуци

БАЊАЛУКА - Иза врата Дјечијег дома "Рада Врањешевић" у Бањалуци не одраста се без снова, планова и жеља, а сада и обновљена зграда пружа још угодније и топлије окружење за њихово остваривање.

У овој установи труде се да сваком штићенику обезбиједе прилику за развој интересовања, образовање, запослење и сигурнији корак ка самосталности.

Живот у дому много је више од бриге о основним потребама. Испуњавају га школске обавезе, тренинзи, дружења, излети и мале радости које чине дјетињство, а обновљени простор сада је љепша позадина за све те тренутке.

Директорица ове установе Даријана Кецман рекла је за "Глас Српске" да су у јуну завршени сви радови у оквиру пројекта енергетске ефикасности, а први резултати видљиви су кроз мање рачуне и топлије просторије у којима дјеца бораве.

- Рађено је утопљавање зграде, промијењен је кров, унутрашња и вањска столарија, фасада, а вршени су молерски и паркетарски радови. Реконструисана је котловница, а постављени су и соларни панели на кров. Што се тиче објекта, апсолутно је све урађено да би дјеца имала квалитетнији боравак у дому. Преостаје нам редовно одржавање сваке године, односно кречење и провјеравање инсталација - навела је она.

Додала је да су у априлу ове године, посредством Палате предсједника Републике Српске добили подршку за пројекат обезбјеђивања потребног намјештаја за дјецу, односно породице у дому.

ДОМ НИСУ САМО ЗИДОВИ

Ипак, оно што један дом чини домом нису само обновљени зидови и опремљене просторије, већ и прилике да дјеца развијају своја интересовања, стичу нова знања и стварају успомене. Зато се, каже Кецманова, посебна пажња посвећује васпитно-образовном раду и активностима које њиховој свакодневици дају садржај и радост.

- Свакодневно радимо на унапређењу и осмишљавању нових програма. У дому организујемо све активности које родитељи организују својој дјецу. Око 60 одсто дјеце тренира спортове по личном афинитету, а обезбијеђени су им и курсеви страних језика. Имамо изузетну сарадњу са спортским клубовима у Бањалуци и наша дјеца имају бесплатну чланарину у клубовима у којим тренирају. Све што би родитељ обезбиједио свом дјетету, од одлазака у позориште, музеј и ваннаставних активности, обезбјеђују и васпитачи заједно са управом дома нашој дјеци - поручила је Кецманова.

Приоритет су, наглашава, школске обавезе, а тренутно имају 87 штићеника.

- Сву дјецу савјетујемо да стекну четворогодишње образовање да би могли да се упишу на факултете и остану до 26. године у дому. Сматрамо да дијете које тек напуни 18 година не треба исти моменат да излази из дома. Прерано је са 18 година за дијете да напусти дом, исто како би било прерано и за дјецу која живе с родитељима. Немамо велик број оних који напусте дом одмах по завршетку средње школе, а они који на томе инсистирају су најчешће дјеца која имају породично имање, кућу и имају гдје да живе - појаснила је она.

У овој установи надају се да ће ове године имати десет до 11 студената, а младима који заврше школовање или се одлуче за краћи образовни пут настоје обезбиједити подршку и након изласка из дома.

- Што се тиче пројекта "Становање уз подршку", имамо троје младих у стану и то би била продужена рука Дома "Рада Врањешевић" те корак до потпуне самосталности. Ако заврше трећи степен образовања, штићеници могу да остану у дому до 21 године. Сва дјеца која се упишу на факултет могу боравити до 26. године. Неко се на факултет упише са 19 година, неко обнови годину, па док заврше дипломски рад, то би могло најдуже трајати шест година - каже она.

ВЕЗ "ИЗЛАСКА НА УЛИЦУ"

Током пет година на челу дома Кецманова истиче да није било случајева да је неко дијете по стицању пунољетства "изашло на улицу" те да постоје велика стигма и предрасуде о томе.

- Постоје документа и планови изласка за дијете који правимо ми и Центар за социјални рад. Нико не би свој потпис ставио на папир гдје пише да дијете нема кућу. Има дјеце која инсистирају, а немају подршку породице, али онда се у дому потрудимо да им обезбиједимо радно мјесто. Похвално је што имамо лијеп одзив послодаваца, јавних установа и приватника, који нису одбили да нашу дјецу приме у радни однос - нагласила је она.

Неопходна средства обезбјеђује им ресорно министарство, док подршку пружају и бројни донатори, који им се јављају са различитим иницијативама. Ипак, потребе дома данас су нешто другачије па су највише добродошле донације које дјеци омогућују нова искуства.

- Највише усмјеравамо донаторе да обезбиједе излете за дјецу или неке активности ван установе. Нама стварно не треба ни одјећа, ни обућа, ни хигијена - казала је Даријана Кецман.

ТРЕТМАНИ

Додатну подршку најмлађим штићеницима пружа и Логопедско-дефектолошки кабинет, који су успјели да реализују, а Даријана Кецман за "Глас" каже да су веома задовољни.

- Сада имамо дефектолога и тренутно имамо 14 дјеце предшколског и раног школског узраста који су свакодневно у третману. Увијек нас Влада Републике Српске и Министарство здравља и социјалне заштите подржавају. За сваки пројекат који смо направили или тражили да буде реализован увијек смо имали подршку и разумијевање од нашег ресора - закључила је она.

Анђела Костић ✓ новинар рубрике Бањалука

Дипломирана комуниколошкиња за односе с јавношћу, а у ''Гласу Српске'' ради од септембра 2025. године као новинарка градске рубрике.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.