Дјеца нашла спас у дому за старе

Градишка - Породица Ђорђић из градишког села Грбавци са четворо мале дјеце нову годину дочекује у Дому за стара и изнемогла лица у Горњим Подградцима, јер зиму нису могли провести у својој трошној кући на обронцима Козаре.

Свој дом су напустили недавно, јер са дјецом нису смјели презимити унутар оронулих зидова и испод крова који прокишњава и сваког момента може да се сруши. Људи добре воље пронашли су им смјештај за идућих шест мјесеци, па се ова породица пита куда даље када снијег окопни. Брачни пар, Мирјана и Горан, највише се брину за Валентину која има тек 20 мјесеци, а плаше се и за здравље петогодишње Мартине, тринеаестогодишњег Зорана и Миланке, која има 14 година.

- У кући нисмо имали купатило, већ само двије прострије, у којима смо боравили и спавали. Сваки пут када би било јаче невријеме нисмо могли да спавамо, јер смо се бојали да ће се кућа срушити и дјеца настрадати - рекла је Мирјана.

Њена најстарија кћерка је казала да се коначно наспавала откад су прешли у дом, јер се више не плаши невремена.

- Боље нам је у дому него у кући, гдје је хладан вјетар улазио кроз старе прозоре и напукли кров, а киша нам се слијевала на кревете. Мама је морала да ложи током ноћи двије ватре да бисмо се загријали - испричала је Миланка, која похађа осми разред.

Додала је да јој није тешко ни да дуго пјешачи до школе, јер зна да ће се вратити у загријану собу и да јој је породица на сигурном.

- Вољела бих када бисмо имали свој топли дом, да имамо собу и да нам је топло - казала је Миланка.

Шесточланој породици Ђорђић помогли су многи људи добре воље, којима су веома захвални што ће зиму провести у дому. Ипак то је само привремено рјешење.

-  Добро нам је у дому, ту смо већ двије седмице, а власници разумију шта нас је снашло. Ти добри људи су нам велика подршка. Захвална сам добрим људима на помоћи, посебно Горану Ђорђићу и Жељку Благојевићу, који су нас смјестили у овај дом и пуно помогли нашој дјеци. Како су рекли, овдје ћемо бити пола године, а онда ће покушати да направе некакав објекат - истакла је Мирјана.

Вијест да би топлину привременог смјештаја догодине могао да замијени нови дом највише је обрадовала малишане, који маштају о ономе што је њиховим вршњацима надохват руке. Надају се да ће им добри људи помоћи да остваре своје снове.

- Највише бих вољела да ми направе кућу у којој бих имала купатило и своју собу са пуно играчка - казала је мала Мартина.

Највећа жеља

Да имају свој топли дом највећа је жеља дјеце у породици Ђорђић, док родитељи о томе могу само да сањају, јер им је поред скромног дјечијег додатка једини извор прихода Горанова плата, од које једва успијевају да купе храну.

- Једно дијете има посебне потребе, а ми не можемо да му обезбиједимо ни минималне услове за живот. Ипак, најважније је да нисмо гладни и да смо сложни - испричала је Мирјана Ђорђић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.