Дивокоза љепотица ловишта Каменица

Радоје Тасић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Дивокоза љепотица ловишта Каменица

ВИШЕГРAД - У авантуру снимања дивокоза у кањону Дрине удаљеном тридесетак километара низводно од Вишеграда упустили смо се заједно са ловочуварима Посебног ловишта "Каменица" Мирославом Ковачевићем, Мирославом Баранцем и Љубишом Ковачевићем.

Експедиција је на минус пет степени Целзијусових, по правој сњежној вијавици, кренула у кањон ледене Дрине са Старог Брода у отвореном чамцу који је "загријавала" прастара фуруна.

Први сусрет са овим прелијепим дивљим животињама имали смо у близини ушћа Брусничког потока у Дрину, када је мали теријер Бира, који се на силу као слијепи путник укрцао на чамац, залајао гледајући у литицу.

На њој смо видјели двије дивокозе како грациозним скоковима нестају из стијена.

- У овом ловишту прије рата било је неколико стада дивокоза са десетима примјерака ове дивљачи. Послије рата постепено су се множиле тако да их сад има толико да је годишње дозвољен одстрел по четири примјерка највише - рекао је ловочувар Мирослав Ковачевић.

Послије неколико сати високо у стијенама примијетили смо крдо од шест дивокоза међу којима је било и јаради. Оне су се, узнемирене буком мотора и људским присуством, вјешто криле из стабала или камених громада вирећи и осматрајући шта се дешава. На једној узвисини у снијегу цијелцу лежала је велика дивокоза и осматрала.

- То је најстарија женка, вођа крда. Она по правилу бира узвисину одакле осматра и упозорава на опасност остале у крду - каже Мирослав.

Ловочувари Ловишта "Каменица", које је власништво Шумског газдинства "Панос" из Вишеграда, даноноћно бдију над животињама у овом заштићеном простору.

- Осим дивокоза у ловишту живе медвједи, дивље свиње, вукови, лисице, зечеви, па чак и дивља кокоши а на Дрини су велика јата неколико врста дивљих патака и гњураца. На литицама кањона гнијезде се и орлови - прича Мирослав.

Ловочуварска служба

Ловочуварска служба се брине да у ловишту у хранилицама за дивљач буде за њу довољно хране, спречава ловокрадице да привире у ову природну оазу и туристима показују природна станишта Панчићеве оморике.              
  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.