Диплома више није гаранција за добру зараду

БАЊАЛУКА - Док матуранти броје ситно до уписа на факултете и ломе копља око избора будућег звања, послодавци и стручњаци апелују да добро размисле у којем правцу ће наставити школовање, с обзиром на велики број високообразованих грађана Српске који већ дужи период "чуче" на бироу.

Према подацима Завода за запошљавање Српске, на евиденцији се налази укупно 5.516 свршених студената, од чега их је 1.005 са 180 бодова, док је 4.511 њих који су завршили факултет са остварених 240 бодова.

Међу незапосленим високообразованим грађанима су и 392 мастера што додатно указује да ни виши нивои образовања не гарантују запослење.

На списку Бироа за запошљавање највише се налази високообразованих између 35. и 40. године живота који чекају на своје радно мјесто. Међу њима је велики број незапослених финансијских радника и економиста, њих 1.338, потом правника 686, затим информатичара чак 165, али и 83 машинца.

• Потребе тржишта

Директор Завода за запошљавање Републике Српске Дамјан Шкипина истиче да континуирано раде на усклађивању образовања са потребама тржишта рада.

- Обилазимо основне и средње школе широм Српске, а ове године у тај процес укључили смо и родитеље, локалне заједнице и Привредну комору, с циљем да се уписна политика што боље усклади са потребама тржишта рада - рекао је Шкипина за "Глас".

Према његовим ријечима, тренутно су најтраженији кадрови из области природних и техничких наука.

- Према подацима са евиденције, дефицитарна занимања су професори физике и математике, као и електроинжењери и грађевински инжењери. Ипак, тржиште рада је релативно мало и подложно честим промјенама - истакао је Шкипина.

• Ко се највише запошљава

Највише се, како каже, запошљавају правници и економисти што је и очекивано, јер су та занимања потребна готово сваком предузећу, институцији и установи.

Потпредсједник Уније послодаваца Републике Српске Саша Тривић наглашава да су техничке струке тренутно најтраженије и најперспективније.

- Највећи мањак је, када је ријеч о инжењерским занимањима, посебно у машинским и електроинжењерским. Такви кадрови су неопходни привреди и њих увијек недостаје - истакао је Тривић за "Глас".

Посебно је указао на разлику између ИТ сектора и индустрије, појашњавајући да су привреди потребни инжињери електротехнике који ће радити у индустрији.

Додаје да машински и електротехнички факултети, не само да имају будућност, већ обезбјеђују и добре плате.

Професор Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Марко Ђого указао је на један од кључних проблема на тржишту рада, а то је квалитет високог образовања.

- Појавила се нелојална конкуренција, па је велики број људи до дипломе економисте дошао релативно лако. Због тога имамо значајан број формално образованих, али не нужно и довољно компетентних кадрова - истиче Ђого за "Глас".

• Квалитет и даље пресудан

Према његовим ријечима, квалитетни кадрови и даље имају добру пролазност на тржишту рада, али постоји јаз између очекивања младих и онога што привреда може да понуди.

- Наши студенти најчешће не желе да раде за мање од 1.500 КМ, уз очекивање да релативно брзо могу достићи и 2.000 КМ. Структура привреде није таква да може апсорбовати велики број високообразованих кадрова нити да свима понуди такве услове - појашњава Ђого.

Додаје да је проблем и у самој структури економије, јер у многим фирмама, посебно у прерађивачкој индустрији, на стотине радника долази тек неколико економиста.

- То значи да постоји ограничена потреба за овим кадром, иако су они који раде углавном солидно плаћени. Многи студенти, посебно најбољи, већ током студија или одмах по завршетку одлазе у иностранство. Између десет и 20 одсто студената наставља каријеру ван земље - упозорава Ђого.

Говорећи о најперспективнијим секторима, на прво мјесто ставља ИТ сектор који нуди највише плате, а које често прелазе 3.000 КМ.

- Затим имамо финансијски сектор, гдје плате значајно расту с напредовањем у каријери, као и енергетика, која данас подједнако тражи и економисте и инжењере - истиче Ђого и додаје да ове области имају највећи потенцијал раста.

• Регионалне разлике

Марко Ђого истиче да регионалне разлике додатно усложњавају ситуацију, те да у већим градовима има више прилика и мање незапослених економиста, док у мањим срединама често нема ко да их запосли.

- Због тога млади или остају у већим центрима или одлазе из земље, а они који се врате у мање средине неријетко раде послове испод свог нивоа образовања - каже Ђого.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.