Фото: Катера Њуз
| Судбина бораца описаних у филму „Лепа села лепо горе”
РУДО - У тунелу Бродар, на путу према Рудом, уз само ушће ријеке Лим у горње Дринско језеро, у септембру 1992. године погинуло је осам бораца Војске Републике Српске и двије медицинске раднице.
И можда би то била још једна ратна прича, временом заборављена у колективном сјећању, а сачувана једино у причама породица настрадалих, да четири године након страхота рата није снимљен филм „Лепа села лепо горе”.
Филм Срђана Драгојевића остаће трајно свједочанство о страдању војника Дринског корпуса и двије медицинске раднице, који су девет дана били заробљени у 97 метара дугом тунелу Бродар, а потом и убијени.
И поред тога, живот је непрекидна игра Аске и вука, а Микајло Шимшић, Слађан Симић и Станко Мећашев само су Божијим чудом остали живи, преноси Катера.
Те прве ратне године Микајло, Слађан и Станко су преживјели девет дана пакла. Нажалост, Новак Арсић, Владан Гавриловић, Стеван Панић и Милован Лучић нису имали ту срећу. Тог 9. септембра 1992. године дио водa Треће чете Дринског батаљона чувао је мост испред тунела Бродар и тако спријечио муслиманске војне јединице да пређу на десну обалу Дрине и Лима.
Четвртог дана страже на мосту, у кањону Дрине дошло је до жестоких борби. Српски војници су се нашли у клопци, а једини спас им је било повлачење у тунел који је био окружен муслиманским војницима. Оно што је услиједило здравом разуму не може бити схватљиво. Пуних девет дана и ноћи иживљавали су се на заробљеним српским војницима. Пуних девет дана и ноћи са обје стране тунела падале су бомбе, бојни отрови, зоље, снајперски меци. Девет дана су били без хране и воде, без секунде сна.
Један од двојице живих свједока ових паклених дана, Микајло Шимшић, присећајући се за „Политику“ тих тешких ратних дана, рекао је да је изашао из тунела са 25 гелера по читавом тијелу.
- Милован и Владо су рањени од гелера, да би нам умирали на рукама. Новак је био тешко рањен, и кад је осјетио да умира, пуцао је себи у сљепоочницу. Стеван је остао у тунелу поред свог побратима Милована да чува његово мртво тијело, и на крају су га муслимани звјерски убили. Нас тројица смо кренули у смрт, али смо неким чудом остали живи. Слађан је послије погинуо. Најгоре је било кад се Новак убио - „Они пјевају испред тунела, а Новаку тече поток крви из главе…” - говорио је Микајло за „Политику“.

Радећи најхуманији позив, на Бродару су страдале и медицинска сестра Љубица Кастратовић и докторица Стојана Јововић.
Убијене су у видно обиљеженом возилу хитне помоћи када су пошле да спашавају животе српским војницима заробљеним у тунелу.
Њихова тијела су враћена у размјени тек послије два и по мјесеца.
Након изласка из тунела, Микајло је био на лијечењу у вишеградској болници. И након што се мало опоравио, поново се вратио на ратиште, на коме је остао све до посљедњег ратног дана. И све то вријеме је најприје одлазио до Бродара да запали свијећу својим друговима Новаку, Владану, Стеву и Миловану, па тек онда према Вишеграду, па даље до свог села Станишевца, изнад манастира Добрун.

Након рата се надао да ће живјети пристојан живот. Нажалост, јунака из тунела Бродар сви су заборавили. Говорио је како је након рата тражио неки посао, али да су му сви говорили да посла нема!
- Почео сам од надничења да правим кућицу близу Вишеграда, да се мало скрасим, али стигох до крова и даље понеста пара. Па кад почеше у општини тражити за пројекат и неке дозволе, ја опет пут под ноге па у надничаре. Ма, не тражим ја никакве награде, него тражим да ми само мало помогну, да ми бар дају те дозволе за кућу, на вересију, да ме мало причекају, јер ја три хиљаде евра не могу избројати из рукава - с горчином је Микајло говорио 2008. године за „Политику“.
Премијера филма „Лепа села, лепо горе“ одржана је у Вишеграду. Ни тада се нико није сјетио Микајла. Многи тврде да је филм видело више од 20 милиона гледалаца широм свијета, да је продат велики број ДВД-ија, да је оборио рекорде и по гледаности и по заради, али ни на једну од пројекција није позван Микајло Шимшић. Он није одликован, нити су његови саборци posthumno одликовани.
Испред тунела Бродар стоји скромна спомен-плоча са именима четворице погинулих бораца, на којој пише: „Ој, тунелу, твојега ти мрака, што не лијечи ране од јунака”.

На зидовима тунела остали су трагови ове ратне битке, а на изласку је и спомен-плоча са сликама и именима докторице Стојане Јојовић и медицинске сестре Љубице Кастратовић из Рудог.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.