Десимир Шимшић из Добруна гази десету деценију: Логорашки број урезан у памћење

Вишеград - Десимир Шимшић из Добруна код Вишеграда увелико гази 97. годину, али и даље вриједно обавља сеоске послове, упркос томе што је дио младости провео у заробљеништву.

Кад га упитасмо за здравље, пожали се да га "једино ноге издају", али то му ипак не смета да цијепа дрва за потпалу, припомогне на њиви и да купи шљиве. Овај вриједни старина ујутро први заложи ватру у шпорету док укућани и не устану.

Док милује умиљатог псића Жућу, који нас неповјерљиво гледа, рече и да су Шимшићи дуговјечна породица.

- Мој дјед је живио 103 године и до посљедњег дана чувао овце на брду Загвозница - потврди старина.

Шимшић је једини живи логораш из Другог свјетског рата, који је у логору "Сталаг 4Б" провео пуних пет година.

- Били смо у радном логору, радили на имањима, у нашим униформама. Дисциплина је била велика, али имали смо хране и нису нас тукли - сјећа се логорашких дана.

Групу логораша фотографисао је један њемачки фотограф и Шимшић је фотографију сачувао у новчанику, а сад су му је, како каже, "дјеца увеличала".

- Памтим и данас логорашки број 84.635, који сам на прсима носио око 1.800 дана, а логораши су на прозивци морали да га изговоре на њемачком језику - испричао је Шимшић.

И логораши су наслућивали крај рата, чули су јеку савезничких бомбардера, а војници Девете америчке армије су их ослободили 6. априла 1945. године.

- Кажу нам: "Можете слободно кући или да бирате земљу гдје ћете живјети". Потпишем да идем кући да видим моје и мој Столац, па нека живим десет дана - сјећа се Шимшић, који је пуних пет мјесеци путовао из Њемачке до куће.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.