Депресија и у школским клупама

БAЊA ЛУКA - Депресија није само болест одраслих, већ, према ријечима стручњака, све више угрожава дјецу и младе.

Да би се спријечило погоршање стања и озбиљне здравствене потешкоће, родитељи и дјеца треба да се што прије јаве специјалисти за менталне болести.

Међутим, велики проблем, поред недостатка савјетовалишта је и то што у Републици Српској постоји само једно Одјељење за дјечију психијатрију, које ради у оквиру бањолучког Клиничког центра.

Начелник Клинике за психијатрију Клиничког центра Бања Лука др Марија Бургић-Радмановић истакла је да се до сада на овом одјељењу лијечило око 500 дјеце.

Други проблем је, према њеним ријечима, то што се родитељи често опиру доласку на састанке са стручњаком, под изговором да за то немају средстава или времена.

- Често родитељи активно подржавају дијете да не узима лијекове или прелазе преко тога да дијете не узима лијекове, не доводе га на контролу. Тамо гдје постоји добра сарадња са родитељима опоравак је брз. Међутим, наше друштво још увијек има негативан став према менталним поремећајима и многи се боје да ће бити виђени - рекла је др Бургић-Радмановић.

Нагласила је да у најризичнију групу спадају дјеца са случајевима депресије у породици.

- Симптоми депресије су различити у зависности од узраста дјетета. Када дијете уђе у касну адолесценцију, поприма симптоме депресије које имају и одрасле особе. Млађа дјеца имају више психосоматске симптоме, значи чешће се жале на главобоље, стомачне сметње, губе апетит, одбијају да једу - појаснила је др Бургић-Радмановић.

Осим тога, нагласила је она, дијете постаје повучено, изоловано, не дружи се са осталом дјецом.

- Aко је на великом одмору у школи, стоји по страни, не укључује се у игру, попушта у учењу. Најчешће то примијете наставници. Нека дјеца постају раздражљива, плачљива, свака им ситница смета, без видљивог разлога лако заплачу - истакла је др Бургић-Радмановић.

Она је додала да, ако се на вријеме не предузму одређени кораци код дјетета које већ има проблем, проблем ће се продубити.

- Тако ће дијете имати проблеме у школи у социјалном функционисању, а постоји могућност да касније обољење пређе у обољење одраслих које постаје хронично - истакла је др Бургић-Радмановић.

Стручњаци указују на то да се депресија чешће јавља код одраслих људи који су као дјеца били злостављани или занемарени.

- Aко се, код дјеце која су изложена насиљу, не препознају психички поремећаји понашања, када одрасту, постају "кандидати" за развој депресије. Због тога касније имају проблеме са прилагођавањем на радном мјесту, па често изостају са посла због низа соматских проблема. Поред тога, имају и друге проблеме у свакодневном функционисању, а веома је честа и несаница - рекла је др Бургић-Радмановић.

Дјеца у пубертету су осјетљива на сваку примједбу

Према ријечима др Бургић-Радмановић дјеца у пубертету су веома осјетљива на сваку примједбу, посебно на оне својих вршњака.

- Веома им је важно шта каже околина, па некада и акна може да буде велики проблем. Aко дјевојчицама које су биле мршаве неко каже да им је неки дио тијела предебео, оне почињу да избјегавају храну и често се догоди да постану анорексичне - истакла је др Бургић-Радмановић.

Малишанима неопходна пажња родитеља

Др Бургић-Радмановић нагласила је да је за малишане битно да су вољени, да имају осјећај припадности породичном миљеу, да знају да су у сваком тренутку заштићени.

- Без обзира на то шта су урадила, дјеца треба да знају да могу да се повјере родитељима. Добри породични односи и здрава породица су неопходни услови за правилан развој дјетета - нагласила је др Бургић-Радмановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.