Депресија и анксиозност најчешћи проблеми менталног здравља у Српској

БАЊАЛУКА - Најчешћа ментална обољења код одраслих у Републици Српској су депресија и анксиозност, а код дјеце поремећаји у понашању, истакнуто је данас у Бањалуци поводом Свјетског дана менталног здравља.

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић рекао је да је у Српској активно 27 центара за ментално здравље како би се обољелима обезбиједила квалитетна здравствена заштита и очувало достојанство.

„Рад у заједници треба да буде интерсекторски и мултисекторски“, изјавио је Шеранић новинарима поводом Свјетског дана менталног здравља.

Он је нагласио да ментално здравље није само питање које се тиче министарства на чијем је челу, него и других ресора - просвјете, високог образовања, спорта, односно свега онога што се тиче живота сваке породице.

„На том путу је значајна и подршка Удружења психолога Републике Српске и националног координатора за ментално здравље“, истакао је Шеранић.

Када је ријеч о адолесцентним и дјечијим менталним, односно психијатријским обољењима, Шеранић је истакао да се треба ухватити у коштац са проблемима поремећаја у понашању и неким другим који се односе на дјецу и породицу.

Национални координатор за ментално здравље у Републици Српској Горан Рачетовић истакао је да се Српска сматра регионалним лидером у вези са организацијом сервиса за пружање заштите менталног здравља, што не подразумијева само лијечење, него и широку превенцију и промоцију.

„Превентивне активности се морају усмјеравати према дјеци и младима“, напоменуо је Рачетовић, истичући да је депресија изљечива.

Он је нагласио важност раног откривања одређених обољења попут шизофреније и биполарног афективног поремећаја, те оснивања два центра за ране интервенције, односно рано откривање и лијечење првих психотичних епизода.

Рачетовић сматра да се у Републици Српској низом активности, на директан или индиректан начин, утицало на смањење стигме када је ријеч о менталним сметњама.

„Стигма је нешто што се никада неће искоријенити и одувијек постоји, а најизраженија је према особама које имају сметње са менталним здрављем“, рекао је Рачетовић.

Предсједник Управног одбора Друштва психолога Републике Српске Ивана Зечевић истакла је да се начин на који психолози брину о грађанима показао у бројним ситуацијама, издвојивши поплаве 2014, те пандемију вируса корона 2020. године, када су сви ресурси дати на располагање грађанима.

Зечевићева је напоменула да је све комплекснији рад са дјецом и адолесцентима, будући да се неки проблеми у менталном здрављу, попут различитих поремећаја личности и психоза, који су некада били карактеристичнији за одраслу доб, сада појављују много раније.

„Наши психолози, али и психијатри са терена, указују и на недостатак специјалиста који би радили у домену дјечије и адолесцентне психологије и психијатрије“, рекла је Зечевићева.

Обиљежавање Свјетског дана менталног здравља одржано је данас у конференцијској сали Административног центра Владе Републике Српске под мотом „Проживљена искуства из прве руке: стварни гласови, стварна промјена“.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.