Денис Латин: Новинари у БиХ су писменији од хрватских

САРАЈЕВО - Денис Латин, као један од најпознатијих новинара у регији и човјек чији је рад цијењен, али и оспораван, у интервјуу за портал Sarajevo-x.com говори о свом тренутном ангажману, плановима за будућност, новинарству у БиХ и медијским слободама у регији.

Тренутно сваки дан редовно долазим на посао, бавим се истраживањима будућих тема и ишчекујем отварање слободног медијског простора за њихову реализацију.

* Можемо ли пројект Латинице ускоро очекивати на некој од телевизија?

- Ја сам још увијек радник јавне телевизије тако да није могуће очекивати да ће се Латиница појавити на некој од других телевизија.

* Да ли сте размишљали о ангажману ван Хрватске, нпр. земљама сусједства?

- Нисам размишљао о томе. На ХРТ-у радим већ 25 година, ту сам на неки начин оставио своју младост и желио бих да тако остане до пензије. Волим јавни сервис, јер сматрам да, унаточ политичким и корпорацијским притисцима, он још увијек даје највећу слободу. Ако то тренутно није тако, не значи да у будућности неће бити.

* Активни сте на друштвеној мрежи Фејсбук. Ту сте из хобија или је у питању револт на тренутно стање у Хрватској и окружењу?

Фејсбук је слободан и то ме њему највише привлачи. На његовим се страницама без цензуре могу прочитати различита мишљења. Фејсбуком круже одлични текстови с мање доступних портала. Фејсбуком слободно циркулишу информације и зато је он неизоставан алат у мом новинарском истраживачком раду.

* Ваше мишљење о данашњем новинарству на просторима бивше СФРЈ?

- Мислим да се ради о значајном паду квалитета и опћенито угледа новинара. Новинари су, умјесто некадашњих друштвено-политичких радника у социјализму, претворени највећим дијелом у трговце истином. Многи медији су приватизирани и власништво врло често утјече на ставове и уређивачку политику. У државним медијима се осјећа утјецај и контрола власти. Независни медији и новинари као да полако постају изумрла врста.

* Пратите ли медијску и политичку слику у БиХ?

* У одређеној мјери да. Сцена је шаролика и плуралистична, мислим да је то добро. Новинари у БиХ су писменији од хрватских, мање је жутила и сензационализма. Требало би више истраживачког новинарства.

* Како вам се све то чини из перспективе сусједа?

- Није тако лоше с обзиром на материјалне услове и сукоб из деведесетих који још увијек оптерећује. Међутим, ако се вратимо у вријеме социјализма, онда знамо да може још боље.

* Кога цијените од колега и медија у БиХ новинарству и зашто?

- Цијеним и уважавам многе колеге. Има их неколицина од којих се доста може научити. Међутим, недостатак њихове независности ме спречава да било кога посебно издвојим. Не би било добро да због јасног одговора на ово питање изгубим драге пријатеље у БиХ. Понекад није лоше бити дипломат.

* Колико су медији у Хрватској, која је пред вратима ЕУ, данас слободни у односу на период од прије 10-ак година?

- У односу на раздобље Рачанове власти, од 2000. до 2003. године, може се говорити о великом паду медијских слобода. Санадер и Косор су жељели потпуну контролу над медијима како би прикрили свој криминал. У то име су смањене медијске слободе и многи квалитетни новинари су изгубили посао, јер су откривали криминал и корупцију.

* Колико су медији данас зависни о политици, а колико политика о њима?

* Мање су овисни о политици него раније, али су све више овисни о крупном капиталу који их финансира.

* Да ли сте овакво стање очекивали од демократије, када вратите филм 22 године унатраг?

* Нисам. Мислио сам да ће ићи набоље. Иако сам помно пратио ситуацију у Словенији, па сам могао закључити да ће се и код нас ситуација погоршати, али не до те мјере.

* Многи вас знају као врхунског новинара, али реците нам ко је Денис Латин приватно и шта вас чини сретним?

* Сретан сам кад се неким баналним активностима могу одморити од сурове стварности и сировог новинарства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.