Дејан Ђорђевић: Приватизација Урбанистичког завода РС била потпуни апсурд

Да би се успоставио систем планирања мора да постоји централна институција која ће у име Републике Српске спроводити јавни интерес. Жалости ме да такву институцију тренутно немамо у РС и искрено се надам да ће Влада РС преузети контролу над Урбанистичким заводом РС.

Рекао је то у интервју за "Глас Српске" шеф Катедре просторног планирања у Београду и један од највећих српских стручњака у области просторног планирања професор Дејан Ђорђевић.

- Земљама попут Шведске, Француске, СAД-а, никад није пало на памет да приватизују институцију која је од значаја за државу. Приватизација Урбанистичког завода била је потпуни апсурд - казао је Ђорђевић.

* ГЛAС: Да ли је у Српској довољно препознат значај просторног планирања и какви су резултати његове примјене у РС?

ЂОРЂЕВИЂ: Уређена држава мора да има систем планирања. Српска је то препознала и за сада је на добром путу у овој области. Наш главни напор, да би се успоставио систем планирања, био је да се направи централна институција по угледу на Европу која би била референтна за област просторног планирања. Дакле, мора да постоји институција која ће у име РС спроводити јавни интерес о простору. Жалости ме да такву институцију тренутно немамо у РС. Искрено се надам да ће Влада РС преузети контролу над Урбанистичким заводом РС и да ће он бити стабилизован као институција, која мора да постоји и да има стабилно финансирање. Земљама попут Шведске, Француске, СAД-а, никад није пало на памет да приватизују институцију која је од значаја за државу. Приватизација Урбанистичког завода била је потпуни апсурд.

* ГЛAС: Можете ли упоредити стање у области просторног планирања у РС, Србији и Европи?

ЂОРЂЕВИЋ: Систем планирања у РС се, природно, прави по угледу на нека елементарна решења у Србији, што је сасвим нормално с обзиром на блиску сарадњу две земље. Системи планирања свих земаља у окружењу наликују један на други, јер, на крају, имају исто порекло. Наши системи су сиромашнији и слабије функционишу, а основни проблем је то што, за разлику од система у Европи, који имају континуитет у развоју, ми стално имамо дисконтинуитете. Постулати и методи су исти али је чињеница да имамо стално дисконтинуитет у функционисању. Мислим да је РС направила добар помак када је на Природно-математичком факултету у Бањој Луци основала Студијски програм за просторно планирање јер без добрих кадрова, напретка нема.

* ГЛAС:  Колики је значај просторног планирања приликом уласка БиХ и Србије у ЕУ?

ЂОРЂЕВИЂ: Ми са ЕУ морамо да ускладимо гомилу прописа. Наравно, то важи и за област просторног планирања. Нажалост, као и у многим другим областима заостајемо и у том делу због тога што Европа инсистира на препознавању, јединственим терминима, укључивању у општу европску мрежу података. Све то има за циљ и добијање одређених средства од Европе.

* ГЛAС: Како оцјењујете тренутни просторни план РС? Које су његове предности и мане?

ЂОРЂЕВИЋ: Систем у РС се тек формира али има велики потенцијал. Оно што нама треба је унутрашња дисциплина и кохезија, потребно је да институције функционишу, да је веза између њих успостављена и да постоји добра координација између различитих институција јер је планирање простора веома сложено. У прилог томе говори и чињеница да се и у Србији и у Српској најмање девет министарства посредно или непосредно бави просторним планирањем.

* ГЛAС: Које активности су неопходне за израду будућег просторног плана Републике Српске?

ЂОРЂЕВИЋ: Прво треба радити планове јер Српска није покривена просторним плановима у довољној мери. Осим израде планске документације потребно је направити попис становништва и конституисати катастар. Једна од главних примедби у систему планирања РС, па и Србије, је то што нема довољно података, а и они које има нису довољно ажурирани. Потом је јако важно да се план договорено спроводи. Просторни план је много лакше направити него досљедно спроводити. Не сме се догодити да, због промене власти, дође до прекида просторне политике, јер, рецимо аутопут, без обзира на власт има своју динамику градње и ако се не гради континуирано никад неће ни бити изграђен.

Кадрови

* ГЛAС: Да ли се и колико ради на афирмацији просторног планирања као науке у РС? Како оцјењујете кадар којим РС тренутно располаже у овој области?

ЂОРЂЕВИЋ: Охрабрен сам што су се овде почеле формирати институције, као што је Одсек за просторно планирање, јер студенти више не морају да путују у Србију. Без кадрова нема будућности. Веома сам охрабрен развојем ситуације по овом питању. Aко не буде већих потреса и ако се Урбанистички завод РС као важна карика у ланцу стабилизује, овај факултет буде имао слуха, као и Влада РС, сигурно да просторно планирање има будућност која охрабрује. По мојим сазнањима РС је испред ФБиХ у погледу развоја система планирања, и најважније је сада не стати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.