Даница Тодоровић: Истина за саборце из Шесте крајишке

Оштра Лука - Не могу умријети, а да својим палим друговима на Корчаници не одам помен, ријечи су осамдесетосмогодишње Данице Тодоровић, припаднице Шесте крајишке бригаде НОБ-а.

Она је замолила свештеника Петра Миловца из Оштре Луке да са њом оде на Корчаницу код Санског Моста и служи опијело.

- Не знам да ли им је ико икада на овај начин одао помен, али сад ми је лакше - каже Тодоровићева.

Присјећа се ова старица ратних дана. Деценије су прошле, али јој сјећања на ратне дане нису изблиједјела.

- Ево, чини ми се овдје негдје сам тјешила свога друга Пају. Нога му је била одсјечена, а кроз сузе ми је говорио "Данице, ја ћу умријети", "Нећеш, Пајо, нећеш", ја сам га тјешила. Овдје на овом мјесту сам се опорављала од тифуса када су ме довели упола мртву из села Роре код Гламоча - прича Тодоревићева, која живи у Новиграду у Истри.

И поред тога што је далеко од своје родне Копривне, срце јој је, како каже, на Корчаници. Овдје, прича нам, жели и да умре, али прије тога има још нешто да уради. Жели, како истиче, истину да објави. Хоће да свијет зна ко је и за кога ратовао у Другом свјетском рату, ко је уживао у слободи и захваљујући проливеној српској крви носио титулу антифашисте.

- Мени знају да замјере и неки моји саборци, учесници НОБ-а, јер причам о нечему што није у званичној историји. Замјере ми што кажем да је Шоша Мажар био партизан, али да је ипак радио за ону другу страну. Ја сам живи свједок тога, јер сам била његов покусни кунић кад је требало испробати неко пиће. Гледала сам својим очима како по његовом наређењу гину рањеници, како без суда убија Србе. Морам то предочити јавности и будућим генерацијама док сам жива - прича кроз сузе Даница док у руци држи свијећу.

Времена пуно нема, каже, па тако сваки дан користи да нешто учини на откривању праве истине. Ових дана је у Бањалуци, гдје уз помоћ пријатеља новинара припрема свој ратни дневник, који жели да објави. Када све то позавршава онда, каже, мирне душе може на онај свијет.

Посјета

Стицајем околности на Корчаници у тренутку служења опијела стигао је и Славко Добријевић, родом из Јелашиноваца, а са пребивалиштем у Швајцарској. Дошао је, како каже, да обиђе Корчаницу на којој је радио као омладинац.

- Била је радна акција, а ја сам учествовао на њој и тако једним дијелом градио овај спомен-комплекс, који је сада девастиран и пуст - вели Добријевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.