Дане Малешевић, министар просвјете и културе РС: Креће исплата дуга просвјетарима

Исплата дијела заосталих дуговања просвјетним радницима требало би да почне овог мјесеца након измирења мартовске плате. Прво ће бити регулисани дугови из 2011, 2012, 2013. и 2014. године у три рате, послије чега би у 15 рата требало да буде исплаћивана остала потраживања просвјетарима у договору са синдикатом, рекао је то министар просвјете и културе РС Дане Малешевић.

- Разговарали смо у неколико наврата са синдикатом и мислимо да ће они то прихватити. Укупан дуг је око 7,2 милиона КМ и био бих најсрећнији да до краја мандата исплатимо све - рекао је Малешевић.

* ГЛАС: У посљедње вријеме у јавности су се појавили опречни ставови о иницијативи за увођење вјеронауке у средње школе. Шта ће пресудити приликом доношења одлуке?

МАЛЕШЕВИЋ: Немам ништа лично против те иницијативе, али прије увођења било којег предмета треба спровести анализу у законском смислу. Садашњи планови и програми већине разреда средњих школа су на горњој граници од 30 часова седмично у смислу оптерећења ученика. Морамо да видимо шта "скинути" да би се увела вјеронаука или сачекати промјену закона. Када све заокружимо, видјећемо да ли ћемо увести вјеронауку од сљедеће школске године или од септембра 2018. године.

* ГЛАС: Ускоро почињу уписи у средње школе. Која занимања ће ученицима омогућити да након завршетка школовања добију посао?

МАЛЕШЕВИЋ: Према нацрту плана уписа, које су Министарству послале школе и локалне заједнице, свега 22 одсто ученика може да упише занате за којима сигурно има потребе на тржишту рада и биће све већа, и без којих нема развоја привреде и напретка. Поменути проценат мора бити далеко већи, јер је 78 одсто мјеста која се односе на техничке школе и гимназије ипак превише. У том смислу лани смо у Бањалуци, а ове године у Теслићу, организовали сајам занимања како бисмо спојили ученике и привреднике. У вези са тим, Котор Варош је позитиван примјер гдје је на захтјев привредника измијењен план уписа, а слично се десило и у Прњавору гдје су били тражени столари, па ће у тој општини бити уведено ово занимање.

* ГЛАС: Постоји ли сарадња привреде са универзитетима?

МАЛЕШЕВИЋ: Не видимо ту још сарадњу, али универзитети ће, осим са привредницима, морати што више да долазе у контакт и са средњошколцима. Машинских и електроинжењера и информатичара готово да нема на бироу за запошљавање. Универзитети су требали да до 31. јануара доставе планове уписа, али то још нису урадили, јер су још све усаглашавали, а рачунали су и на нови закон о високом образовању. Крајње је вријеме да нам доставе свој приједлог уписне политике, након чега ћемо видјети да ли ће Влада прецртати са њихових спискова оно што не сматра потребама Републике Српске.

* ГЛАС: Да ли су приватни факултети оправдали своју улогу на пољу високог образовања?

МАЛЕШЕВИЋ: Не бих осуђивао приватне факултете што имају такве студијске програме какве имају. Они који су се опредијелили да на њима студирају имали су могућност избора. Знања која они стичу на тим приватним високошколским установама показаће се у пракси. Људи који уложе средства да заврше приватне факултете и дођу до посла могу себе да доведу у ситуацију да без истог и остану. Не кажем да сви ти факултети раде неквалитетно, али сигурно су допринијели томе да је мало нижа љествица када су у питању захтјеви према студентима. То је онда допринијело и да се љествица сроза на јавним универзитетима.

* ГЛАС: Када ће почети реорганизација Републичког педагошког завода и Центра за образовање одраслих?

МАЛЕШЕВИЋ: Те двије управне организације не дају образовању оно што би требало и треба их другачије организовати, поготово у смислу увођења екстерног вредновања, мале и велике матуре. Формиран је радни тим који би требало послије 10. априла да иде у Словенију на обуку и да у наредном периоду уз помоћ швајцарске амбасаде припремимо елаборат за реорганизацију тих установа. Надам се да ћемо успјети да то урадимо до јесени.

* ГЛАС: Шта је са малом и великом матуром?

МАЛЕШЕВИЋ: Експериментално са великом матуром идемо од ове године. У мају је планирано тестирање ученика из познавања српског језика и математике кроз пројекат са страним партнерима, а искуства која стекнемо користићемо за прављење своје државне матуре, прво за гимназије, а касније за ученике техничких школа с циљем да се тај успјех на матури вреднује и за упис на факултет. Сљедеће године планирамо да у основним школама изведемо експериментално тестирање и послије тога одредимо годину када ће мала матура бити у потпуној примјени у основним школама.

Центар за таленте

* ГЛАС: Када ће бити отворен дугонајављивани центар за талентовану дјецу?

МАЛЕШЕВИЋ: Настојаћемо ове године да школу у Доњем Липљу доведемо у функционално стање и претворимо је у објекат у који бисмо могли довести дјецу у природу како би се бавила одређеним истраживањима, као у Петници. Почетком ове школске године смо разговарали са директорима и наставницима школа да уколико процијене да имају талентовано дијете да формирају школски тим. Он би требало да буде на услузи том дјетету у шта би био укључен и Педагошки завод. Формирање центра никако није препрека да се ради са талентованим ученицима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.