Данас се прославља Преображење Господње

БЕОГРАД - Српска православна црква и њени вјерници данас славе Преображење Господње, један од највећих празника у години.

Празник је посвећен сјећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када он најављује своје потоње страдање и славу.

То је непокретни празник и сваке године се обиљежава 19. августа.

Пада увијек у вријеме Госпојинског поста, па су зато посне и православне трпезе.

У народу се каже да од тог дана природа почиње да се мијења - врућине полако попуштају, ноћи постају хладније, ријека је све хладнија, а лишће почиње да жути и опада.

Према распрострањеном вјеровању, на Преображење не ваља преко дана спавати, јер ко тог дана одспава, преобразиће се, па ће цијеле године бити поспан, а сматра се и да на овај празник није добро плакати јер ће тај плач прећи у навику.

Зашто уочи Преображења у поноћ ваља погледати у небо

Велики број православних храмова у Србији посвећен је овом празнику, а међу њима су најпознатије цркве Преображења у Београду, Панчеву, Сокобањи, Смедеревској Паланци и преображењски манастир у Овчарско-кабларској клисури, српској Светој Гори.

Како каже хришћанско предање, Преображење Господње посвећено је тренутку када се Христос на гори Тавор пред апостолима преобразио и засијао као сунчева свјетлост, а том приликом су се поред Христа указали старозавјетни пророци Мојсије и Илија који су разговарали са њим о смрти која га чека у Јерусалиму.

Једнога дана, треће године проповиједи на земљи, Исус ради молитве поведе апостоле Петра, Јакова и Јована на гору Тавор, а они су важили за тројицу најљубљенијих апостола.

Док се молио, његово лице се измијени и засија као сунце, а одјећа постаде сјајна и бијела као снијег, каже Библија и тако се он преобрази пред њима, чиме се први пут божанска природа Исусова учинила видљивом.

Преображење се у Православљу убраја у 12 великих Христових празника, а сам празник је познат и као љетње Богојављење, јер су се и тада отворила небеса и зачуо глас Бога Оца.

Према народном предању, почињу да се преображавају и гора и вода, најављујући скору јесен.

Преображење Господње: Ово је молитва коју треба изговорити

Вјерује се да се, уочи празника, на небу отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Господ и испуњава жеље.

У црквама, на крају светих литургија, освештава се грожђе и дијели народу, у знак захвалности Богу на плодовима које даје земља, а у крајевима гдје нема грожђа, друго воће.

Бројни су храмови посвећени овом празнику, у многим мјестима одржавају се сабори.

На данашњи празник се Срби у Мађарској масовно окупљају.

Народни обичај је да жене уочи Преображења вежу црвени или бијели конац око руке и пожеле жељу, ако се конац не прекине у току дана, жеља ће се испунити.

Сваки празник и његови обичаји везани су и за годишње доба, а у народу се обично каже да од Преображења углавном више нема великих врућина.

У народу се слави Преображење као прелаз из љетњег у зимски период, кад ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало, полако вене.

На Преображење се преображава лист у гори и камен у води, лишће почиње да жути и опада, а вода бива хладнија, на Преображење се и небо, у глуво доба ноћи, три пута преображава.

Већ око Преображења пролазе несносне врућине и вријеме постаје хладније, нарочито ноћу, због те промјене у природи настала је у народу изрека „Преображење је, преображава се и гора и вода“. Препоручује се да се тог дана први пут проба грожђе - као симбол благослова и новог почетка.

Вјерује се да ако је на Преображење лијепо вријеме, наредне године неће бити добра љетина, ако је дан облачан или кишовит - очекује се плодна година. У житијима светих Аве Јустина наводи се да Христос чини све ради нашег добра, не тражећи ништа за себе.

„Он непрекидно чини, да бисмо се, прожети благодарношћу, преобразили из грешника у праведнике, и из свјетoљубаца у богoљупце“, наводи се у тим житијима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.