Данас се обиљежава Дан права дјетета

Четири основна принципа о правима дјетета кажу да приоритет треба да буде оно што је у најбољем интересу дјетета, да дјецу треба заштитити од било ког облика дискриминације, да имају право на опстанак и развој, као и на учешће и на то да се њихови ставови поштују

КОНВЕНЦИЈA о правима дјетета усвојена је на Генералној скупштини Уједињених нација 20. новембра 1989. године. Конвенција је договор између земаља које дјеци гарантују иста права гдје год да живе. Када влада неке земље прихвати Конвенцију, значи да прихвата поштовање права која су у њој прописана. Она преузима и обавезу и одговорност да омогући то да права гарантована Конвенцијом буду обезбијеђена за свако дијете, без дискриминације по било ком основу. Конвенција, дакле, захтијева нови приступ према дјеци. Четири основна принципа о правима дјетета кажу да приоритет треба да буде оно што је у најбољем интересу дјетета, да дјецу треба заштитити од било ког облика дискриминације, да дјеца имају право на опстанак и развој, као и на учешће и на то да се њихови ставови поштују. Ови принципи су основа за остваривање свих права која Конвенција гарантује дјеци. Дјеца, дакле, имају права само зато што су дјеца. Поштовање њихових права је обавеза свих - наставника, љекара, родитеља, новинара, државних службеника... Сви они приликом доношења одлука, које су у вези са дјецом, увијек требају да дају приоритет најбољем интересу дјетета. Обавеза свих нас је да их уведемо у свијет њихових права и да створимо услове у којима ће свако дијете одрастати у атмосфери љубави и разумијевања. Иако је од потписивања Конвенције о правима дјетета прошло пуних 18 година, на нашим просторима она још није довољно присутна. Зато смо одлучили да, уз разумијевање "Гласа Српске", на Дан права дјетета, на овакав начин, Конвенцију приближимо дјеци, одраслима, али и институцијама. Очекујемо да ће се учинити додатни напори како би се омогућило то да увијек у свим ситуацијама дјеца буду прије свега. Омбудсман Републике Српске Нада ГРAХОВAЦ КОНВЕНЦИЈA О ПРAВИМA ДЈЕТЕТA 1) Дефиниција дјетета: Дјететом се сматра особа испод 18 год. уколико се законом дате земље, пунољетство не стиче раније. 2) Недискриминација: Сва права примјењују се на сву дјецу без дискриминације. Државе имају обавезу да штите дјецу од свих облика дискриминације и да предузимају позитивне акције у циљу промоције њихових права. 3) Најбољи интерес дјетета: У свим активностима које се тичу дјеце, без обзира да ли их предузимају јавне или приватне институције социјалног старања, судови, административни органи или законодавна тијела, најбољи интереси дјетета биће од првенственог значаја. Државе уговорнице се обвезују да дјетету обезбиједе такву заштиту и бригу која је неопходна за његову добробит, узимајући у обзир права и обавезе његових родитеља, законских старатеља или других појединаца који су правно одговорни за дијете и у том циљу ће предузети све одговарајуће законодавне и административне мјере. Државе уговорнице ће обезбиједити да се институције, службе и установе одговорне за бригу или заштиту дјеце прилагоде стандардима које су утврдили надлежни органи, посебно у области сигурности, здравља, у погледу броја и подобности особља, као и стручног надзора. 4) Остваривање права: Државе морају да учине све што је у њиховој моћи да би се права предвиђена овом Конвенцијом остварила. 5) Права и обавезе родитеља у односу на развојне могућности дјетета: Државе морају поштовати права и одговорности родитеља, одн. проширене породице, да усмјеравају и савјетују дијете у вези његових права, сходно његовим развојним могућностима. 6) Опстанак и развој: Свако дијете има неотуђиво право на живот, а држава има обавезу да обезбиједи његов опстанак и развој. 7) Име и држављанство: Дијете има право на име од рођења. Дијете има право на стицање држављанства и уколико је могуће, право да зна своје родитеље и да буде чувано од стране родитеља. 8) Очување идентитета: Држава има обавезу да штити и уколико је потребно обезбиједи поновно успостављање свих битних аспеката дјететовог идентитета. То укључује, име, држављанство и породичне везе. 9) Одвајање од родитеља: Дијете има право да живи са својим родитељима осим у случају када се у одговарајућем поступку оцијени да је одвајање од родитеља у најбољем интересу дјетета. Дијете има право да одржава контакт са оба родитеља уколико је одвојено од једног од њих или оба родитеља. 10) Спајање породица: Дјеца и њихови родитељи имају право да напусте било коју земљу и да уђу у своју земљу у циљу спајања породице или одржавања односа између дјеце и родитеља. 11) Незаконито пребацивање и невраћање дјеце: Држава има обавезу да предупреди киднаповање и задржавање дјеце у иностранству, било да то ради родитељ или неко други и да у тим случајевима предузима одговарајуће мјере. 12) Изражавање мишљења: Дијете има право на слободно изражавање сопственог мишљења и право да се његово мишљење узме у обзир у свим стварима и поступцима који га се непосредно тичу. 13) Слобода изражавања: Дијете има право да слободно изражава своје погледе, да тражи, прима и саопштава информације и идеје свих врста на разне начине, без обзира на границе. 14) Слобода мисли, савјести и вјероисповијести: Држава ће поштовати право дјетета на слободу мисли, савјести и вјероисповијести и право и обавезу родитеља да их у томе усмјеравају. 15) Слобода удруживања: Дјеца имају право на слободу удруживања и слободу мирног окупљања. 16) Заштита приватности: Дјеца имају право на заштиту од мијешања у њихову приватност, дом, породицу или личну преписку и право на заштиту своје части и угледа. 17) Приступ одговарајућим информацијама: Држава ће обезбиједити да дјеца имају приступ информацијама и материјалима из различитих извора. Држава ће подстицати средства јавног информисања да шире информације од друштвене и културне користи за дијете и предузети мјере да дјецу заштите од штетних информација и материјала. 18) Одговорност родитеља: Оба родитеља имају заједничку одговорност подизања дјетета. Држава ће пружити помоћ родитељима у остваривању одговорности за подизање дјеце и обезбиједити развој установа, капацитета и служби за заштиту и бригу о дјеци. 19) Заштита од злостављања и занемаривања: Држава ће заштитити дијете од свих облика малтретирања. Док је под бригом родитеља или других особа које се о њему брину и успоставиће одговарајуће програме превенције и помоћи жртвама злостављања. 20) Заштита дјеце без родитеља: Држава је обавезна да обезбиједи посебну заштиту дјеци лишеној родитељског старања и да осигура смјештај такве дјеце у одговарајуће алтернативне породице или установе. У збрињавању дјеце лишене родитељског старања дужна пажња ће бити посвећена дјететовом културном поријеклу. 21 )Усвојење: У земљама које признају и допуштају усвојење оно ће бити изведено у складу са најбољим интересом дјетета и то само уз сагласност надлежних власти и уз мјере заштите дјетета. 22) Дјеца избјеглице: Дијете избјеглица или дијете које тражи избјеглички статус има право на посебну заштиту Држава има обавезу да сарађује са одговарајућим организацијама које пружају такву заштиту и помоћ 23) Дјеца са сметњама у развоју: Дијете са физичким или менталним сметњама у развоју има право на посебну његу, образовање и оспособљавање за рад, који ће му обезбиједити потпун и достојан живот и постизање за њега највишег степена самосталности и социјалне интеграције. 24) Здравље и здравствена заштита: Дијете има право на највиши могући стандард здравља и здравствене заштите. Држава ће посветити посебну пажњу примарној здравственој заштити и превенцији, здравственом просвећивању и смањењу смртности одојчади и дјеце. У том смислу држава ће се укључити у међународну сарадњу и тежити да ниједно дијете не буде лишено могућности ефикасне здравствене заштите. 25)Периодична провјера збрињавања: Дијете које је држава збринула ради старања, заштите или лијечења има право на периодичну провјеру поступка и услова. 26) Социјална заштита: Дијете има право на социјалну заштиту укључујући социјално осигурање. 27) Животни стандард: Свако дијете има право на животни стандард који одговара његовом физичком, менталном, духовном, моралном и социјалном развоју. Родитељи имају примарну одговорност да дјетету обезбиједе адекватан животни стандард. Обавеза државе је да помогне и осигура да родитељи ту своју одговорност испуњавају. Ова обавеза државе може укључивати материјалну помоћ родитељима и дјеци. 28) Образовање: Дијете има право на образовање. Држава је обавезна да осигура бесплатно и обавезно основно образовање, подстиче различите облике средњег образовања доступне свима и омогући приступ вишем образовању у складу са способностима дјетета. Школска дисциплина ће се спроводити у складу са правима дјетета и уз поштовање његовог достојанства. Држава ће се укључити у међународну сарадњу у циљу остваривања овог права. 29) Циљеви и образовање: Образовање ће имати за циљ развој дјететове личности, талената и менталних и физичких способности до њихових крајњих могућности. Образовање ће припремати дијете за активан живот у слободном друштву и његовати код њега поштовање према родитељима, његовом културном поријеклу језику и вриједностима као и поштовање према културном поријеклу и вриједностима других. 30) Дијете припадник мањине: Дјеца припадници етничких мањина и домородачког становништва имају право да уживају сопствену културу, да исповиједају своју вјеру и да користе свој језик. 31) Слободне вријеме рекреација и културне активности: Дијете има право на одмор, игру, слободно вријеме и учешће у културним и умјетничким активностима. 32) Дјечији рад: Дијете има право на заштиту од рада који угрожава његово здравље, образовање или развој. Држава ће потписати минималну старост за запошљавање и регулисати услове рада. 33) Злоупотреба штетних супстанци: Дјеца имају право на заштиту од употребе наркотика и психотропних супстанци. Државе имају обавезу да спријече употребу дјеце у производњи и промету штетних супстанци. 34) Сексуално искориштавање: Држава ће заштитити дјецу од сексуалног искоришћавања и злостављања, укључујући проституцију и порнографију. 35) Отмица и трговина: Држава је обавезна да предузме све одговарајуће мјере да спријечи отмицу, продају и трговину дјецом. 36) Други облици искориштавања: Дијете има право на заштиту од било ког вида искоришћавања, штетног по његову добробит, поред оних наведених члановима 32, 33, и 34. 37) Мучење и лишење слободе: Ниједно дијете не смије бити подвргнуто мучењу, окрутном поступку или кажњавању незаконитом хапшењу и лишавању слободе. Ни смртна казна ни доживотни затвор без могућности ослобађања, неће бити досуђени за прекршаје које учине испод 18 године старости. Свако дијете лишено слободе одваја се од одраслих, сем ако се не сматра да је то у најбољем интересу дјетета има право на правну и другу помоћ и право да одржава контакт са својом породицом. 38) Оружани сукоби: Државе уговорнице предузимају све практично изводљиве мјере како дјеца испод 15. године живота не могу бити регрутована у оружане снаге. Државе ће такође осигурати заштиту и бригу о дјеци погођеној оружаним сукобима како је то предвиђено међународним правом. 39) Опоравак: Држава има обавезу да обезбиједи одговарајући физички и психички опоравак и социјалну реинтеграцију дјеце која су жртве оружаних сукоба, мучења, занемаривања искоришћавања или злостављања. 40) Малољетничко правосуђе

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.