Данас Михољске задушнице, вјерници обилазе гробове најмилијих

Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају Михољске задушнице, празник посвећен сјећању на преминуле. Овај дан увијек пада у суботу уочи Михољдана, а вјерници данас обилазе гробове најмилијих, пале свијеће и моле се за покој њихових душа.

Задушнице су дани посвећени молитвама за умрле, а у црквеном календару постоје четири таква дана која се обиљежавају увијек суботом. Данас, на Михољске задушнице, обичај налаже да се сјећамо оних који више нису са нама и да им покажемо да нису заборављени.

Према традицији, на гробље се данас обавезно износе кувано жито, црно вино и свијеће.

Кувано жито представља симбол смртног тијела и бесмртне душе у свјетлости Царства небеског. Црно вино, којим се жито прелива, симболизује Божје милосрђе којим се зацјељују ране гријеха. Свијећа је симбол Христове свјетлости и свјетлости која треба да обасја душе преминулих.

Обичаји на гробљу и у цркви

Када се дође на гробље, пале се свијеће за покој душе. Обичај је да се упали по једна свијећа за сваког преминулог, а гробови се сређују и каде тамјаном. Свештеници у црквама данас служе парастосе и помене, па, уколико нисте у могућности да одете на гробље јер су ваши најмилији сахрањени далеко, обичај је да се оде у најближу цркву.

Тамо се жито даје на освећење, пале се свијеће и читају молитве за упокојене. Вјерује се да је молитва у цркви или на гробљу оно што душама умрлих највише значи.

Црква учи да се храна не износи зато што је покојницима физички потребна, јер су душе бестјелесне и не једу. Права сврха изношења хране јесте милостиња. Храна се износи да би се подијелила са сиромашнима, пролазницима и онима који немају, како би се они нахранили и у знак захвалности рекли: „Бог да му душу прости“ или „За покој душе“. Вјерује се да то добро дјело директно помаже души преминулог.

Обичај је да се храна подијели и са родбином и пријатељима који су дошли на гробље да одају почаст. Сви узимају по залогај за покој душе. Зато се храна на гробљу никада не одбија.

Поред жита и вина, народни је обичај да се износе погача (крсни хљеб), пита, кафа, као и храна коју је покојник највише волио за живота. Количина хране зависи од обичаја у различитим крајевима Србије – у неким дијеловима износе се праве гозбе, док се у другим носи само симболично (жито, вино и пециво). Црква увијек савјетује скромност.

Оно што остане не би требало да се баца. Пожељно је оставити дио на гробу за сиромашне који ће касније проћи или ту храну подијелити онима којима је потребна.

Давање милостиње

Један од најважнијих обичаја на Задушнице јесте давање милостиње. Храна која се износи на гробље не носи се да би се преминули „нахранили“, већ да би се подијелила са сиромашнима и онима којима је потребна, уз ријечи: „За покој душе“. Вјеровање каже да се на данашњи дан просјацима и сиромашнима не смије одбити милостиња, јер је дијељење са другима и чињење добрих дјела најбољи начин да се угоди душама наших предака.

Данас је дан за тишину, сјећање и молитву. Зато упалите свијећу и сјетите се оних који су оставили траг у вашем животу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.