Данас је Велика субота: Овај обичај треба испоштовати

БАЊАЛУКА - Данас је Велика субота, други дан велике жалости и посљедњи дан Великог поста. Према вјеровању, Исус Христ ју је провео у Аду, подземљу, па се обиљежава у тишини и молитви.

Велика субота је хришћански празник посвећен успомени на погреб Исуса Христа и његов силазак у Ад. Дио је страсне седмице и увод у ускршње празнике.

Православна црква вјерује да је Исус Христ тога дан у гробу био само тијелом, а да је духом био у Аду, односно да је у исто вријеме био на престолу са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице

На тај дан је Исус показао да је дошао крај старом вијеку, који је био обиљежен светковањем суботњег дана, и отпочео нови вијек у коме се светкује дан Његовог Васкрсења.
Богослужење Велике суботе

Јутрење Велике суботе у новије вријеме не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред симболичним Христовим гробом, уз кађење и држање свијећа, врши се слика Христовог погреба. Уз читање цијелог 118/119 Псалма пјевају се статије – стихови у којима се слави умрли Спаситељ као Васкрсење и Живот и изражава бол, жалост и туга Пресвете Богородице.

У канону Велике суботе слави се побједа Христова над смрћу и први пут се сазнаје да је ова благословена субота у којој Спаситељ лежи мртав, преблагословена субота. У њој је Спаситељ уснио, уз Његово обећање да ће васкрснути у трећи дан.

При крају јутрења, плаштаница се носи три пута око храма, а послије поновног полагања у гроб пред њом се чита Језекиљево пророчанство ο васкрсењу мртвих (Јез 37,1-14), Апостол и Јеванђеље. Великосуботном Литургијом Светог Василија Великог почиње Васкрс.

Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, празник побједе живота над смрћу који је основа хришћанске вјере
вај обред се поштује у свим православним храмовима, а у Јерусалиму се сва догађања везују за Цркву Гроба Христовог, гдје вјерници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави Благодатног огња. Сутра је и посљедњи дан Васкршњег поста.
Обичаји на Велику суботу

Велика субота је дан уочи Ускрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Припрема се храна, украшава дом, а у неким деловима Србије се и фарбају јаја.

У Хомољу мијесе колач – васкршњак – украшен босиљком. У југоисточном Банату праве се колачићи који се послије бдења носе на гробље. Обичај је да се гроб прелије вином и окади.
На велику суботу се обустављају послови у пољу, а жене се уздржавају од ручног рада. Вјерује се и да би на Велику суботу требало да се учини неко добро или милосрдно дјело да би “некоме кренуло”. Из тог разлога је у неким крајевима зови и “завалита субота”, пише Жена Блиц.

Када је овај дан у питању, многи православци су у недоумици да ли се на Велику суботу пости или не.

Иако субота важи за дан када се по правилу не пости, а за вријеме поста рјешава се на уљу, свештеници кажу да на Велику суботу треба постити исто као и на Велики петак.

На Велику суботу није добро ићи у лов и риболов, чак се забрањује и клање стоке и живине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.