Данас је Бадњи дан – увод у Божић и један од најзначајнијих породичних празника

Православни вјерници који Божић славе по јулијанском календару данас ће прославити Бадњи дан, који је и посљедњи дан божићног поста и најављује прославу најрадоснијег празника рођења Исуса Христа.

Бадњи дан је породични празник и дан који представља велику срећу јер породица на Бадње вече окупљена за посном трпезом дочекује дан рођења Христовог.

Бадњи дан име је добио по бадњаку који се на тај дан сијече и пали.

Бадњак је, по правилу, младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донијели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.

Бадњи дан почиње рано ујутру сјечењем бадњака. Када га домаћин донесе прислони га на кућни зид и тек их са првим мраком уноси у кућу и стављају на огњиште. Назван је по сјеченој грани храста - бадњаку, светом дрвету Словена.

И за сјечу Бадњака, младог храстовог или церовог дрвета, везују се многи обичаји, а полазак по њега у шуму у зору објављује се пуцањем из пушака и прангија.

По Бадњак одлази домаћин са дјецом, а када одабере дрво окрене се ка истоку, три пута се прекрсти, помене у молитви Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима сјекиру у руке и сијече бадњак тако што га засјеца сјекиром укосо и то са источне стране.

По народном ветровању, бадњак се мора посјећи са три снажна ударца, а оно што секира од три пута не пресјече, довршава се ломљењем или увртањем.

Током сјече, води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу, односно не смије се зауставити на неком дрвету, а када се донесе кући, усправи се поред улазних врата, где стоји до увече, уочи Божића, када се пресијеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.

Када је бадњак на огњишту, према њему се морало понашати као према живом бићу – китили су га зеленим гранама, љубили, преливали вином и посипали житом.

Обичај налагања бадњака на ватру веома је стар. Деца "џарају" ватру – распаљују је гранчицама, изазивајући прегршт варница и искри. При томе говоре: "Колико искрица, толико парица, пилића, кошница…", набрајајући сву стоку и живину чије благостање прижељкују

Бадњак као симбол представља дрво које су пастири донијели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Исус Христ родио, а наговјештава и дрво Крста Христовог.

Такође, друга симболика Бадњака је у томе, што његовим паљењем пред рођење Христово вјерници потврђују одрицање од старословенског паганског бога Бадње чији је кип био дјељан од дрвета.

Тако су примивши хришћанство, уочи дана када се нови Бог родио, Срби свог старог Бадњу бацили у ватру.

Смисао Бадњака је и у томе што се укућани око бадњака загријавају љубављу, искреношћу и слогом, а свјетлошћу његовом разгоне мрак незнања и празновјерја и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.

Уз печеницу и Бадњак, уноси се и слама која се посипа по цијелој кући.

Када се унесу печеница, Бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпјевају тропар "Рождество твоје", помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и сједају за трпезу. Обично се припрема пасуљ пребранац, свјежа или сушена риба и друга посна јела.

Бадњи дан и Божић нераздвојни су не само зато што долазе један послије другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих. Народни обичаји око Бадњег дана стари су вијековима и до данас се доста њих изгубило или заборавило.

Један од обичаја је да се уз бадњак у кућу уноси и жито како би наредна година била плодна. Док се на Бање вече, уочи Божића уноси слама којом се покривају подови, неко од старијих квоца, а за њим иду дјеца и пијучу. Домаћин притом „храни своје пилиће“, тако што им баца слаткише, воће, ситне поклоне, па и понеку парицу у сламу, а дјеца затим док се оглашавају као пилићи то скупљају.

На Бадње вече се не спава, већ се бди и очекује тренутак рођења Христовог. Према вјеровањима и на Бадњи дан ништа не треба износити из куће.

На Бадњи дан у православним храмовима се служи литургија, као и вечерња служба са паљењем бадњака.

Архијерејска божићна литургија почеће у поноћ, као и ујутру у девет сати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.