Даброви се вратили на Сану

ОШТРA ЛУКA - Иако се вјеровало да на овим подручјима већ одавно нема даброва, у Копривни, селу надомак Оштре Луке, ове необичне животиње су постале права атракција.

Међу првима их је видио мјештанин Илија Рибић, који често долази на обалу ријеке Сане.

- Даброви су исјекли дрвеће и преносили га са једног краја на други. Неколико пута су од врбе или тополе покушали да направе брану на Сани широку десетак метара, али би је плаховита вода порушила - прича Илија и додаје да је посљедњи пут дабра видио прије петнаестак дана.

Они су, тврди Илија, активни, углавном навече и то када влада потпуни мир, тако да их је готово немогуће фотографисати, али ако је судити по исјеченом и изрезбареном дрвећу, могло би се закључити да је ово заиста станиште даброва.

- Примијетио сам их прије двије-три године, било их је и раније, али мање. Видио сам један пар, чак нисам ни знао шта је то. Сад су се размножили па су ту четири пара и често када изађем у риболов видим их како препливавају преко воде - рекао је Рибић.

Причу Илије Рибића потврђује и његов комшија, Марко Грујичић.

- Примијетио сам како сијеку и обарају дрвеће и више пута посматрао њихова склоништа која праве увече - прича Марко и додаје да су дању увијек негдје скривени. На питање откуд зна да даброви сијеку дрвеће Грујичић каже да ниједна машина ни алатка не може да исијече дрва као даброви.

Илија и Марко кажу да им у почетку нико није вјеровао у њихову причу о појави ове ријетке животињске врсте. Међутим, у посљедње вријеме мјештани Копривне и околних села све више се распитују за даброве, а видјети их могу само они који су спремни да и по цијелу ноћ проведу на обали Сане.

Климатске промјене

Дрвена конструкција која се налази на јужном крају националног парка "Вуд Бафало" у Сјеверној Aлберти у Канади, видљива је из свемира, а уједно је и највећа свјетска брана коју су изградили даброви. Брана ових глодара је два пута дужа од Хуверове, а има 850 метара.

Бране даброва су важан дио еколошког система и веће промјене климе и животне околине могу се процјењивати на основу њиховог ширења. Да ли долазак даброва на Сану може да указује на веће климатске  промјене на нашем подручју тек ће се видјети.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.