Дабарски номади чувари вјековне традиције

БЕРКОВИЋИ - Као и сваке године, са првим данима јуна дабарски сточари одлазе да чувају овце по обронцима Зеленгоре, Вите баре и Морина. Љети бораве по пашњацима, далеко од куће, а зими стада напасају по свом крају. Традиција дужа од једног вијека могла би, због модерних времена, да постане дио заборава.

Прије четрдесетак година домаћини из готово сваке куће са подручја Дабра ишли су у номађење. Данас само ријетки појединци воде своја стада на испашу у далеке крајеве.

Ове године овчари Здравко Самарџић, Марко Радан, Боро Ђурица и Милан Пејовић окупили су своја стада и упутили се на још једно љетовање - чување оваца и сакупљање познатог планинског овчијег сира у мијеху.

Неки од њих имају и своје колибе у планинским врлетима, које сваке године изнова припремају за свој љетни боравак. Поред колиба, номади сваке године подижу и торове за своја бројна стада.

Седамдесетдвогодишњи Милан Пејовић из Струпића упутио се и ове године са стадом од преко 1.200 оваца на Морине.

- Од своје 16 године идем на планину и дружим се са стадима оваца. Читав свој живот посветио сам томе и док год могу, ићи ћу на планину - прича овај витални старац и додаје да поред својих чува и овце својих комшија и пријатеља. Брине се каже и о великом броју оваца газда из Билеће и Љубиња.

- Фин је то посао за онога ко га воли. Омладину данас не занима да дане и мјесеце проводе по планинама и висоравнима са стотинама и хиљадама оваца. Док је нас старих, ићи ће се на номађење, а послије ће ова традиција, која је нама већ одавно начин живота, отићи у заборав. Остаће послије нас само приче које смо ми проживјели - додаје Милан идући испред свог бројног стада, док његови вјерни пси својим лавежом окупљају заостале овце.

Милана су годинама шибали планински вјетрови и хладноће, а прошле године је преживио и ујед шаргана - херцеговачке отровнице, а послије само неколико дана боравка у невесињској болници вратио се чувању свога стада.

- Све је то саставни дио овог посла. Сусрети са вуковима нису ми непознаница, а борбе са многобројним змијама редовне су. Прошле године убио сам пет шаргана, али онај шести ме подмукло, из високе траве, уједе - каже Милан.

Прича, лако га је пронаћи на Моринама, ономе ко га тражи, одмах послије старих задружних зграда има путељак који води према његовој колиби, а за оне који се запитају ко ту борави, стоји путоказ са натписом "Код газде Милана".

Животна школа

Више од пола вијека чувања оваца научило је овог виталног херцеговачког старца да препозна сваку туђу овцу која случајно залута у његово стадо и да прелазећи само погледом преко свог бројног стада пребоји сваког члана стада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.