Да ли су забране и иновације пут ка чистом ваздуху

Загађење финим честицама, познато као ПМ2.5 представља једну од највећих пријетњи здрављу људи широм свијета. Посебно током хладних зимских мјесеци, када гријање домаћинстава, саобраћај и индустријска производња додатно погоршавају квалитет ваздуха, људи су изложени високим концентрацијама ових штетних честица.

Нажалост и Бањалука се нашла у центру пажње, јер је била један од градова са највишим нивоима ПМ2.5 у региону. У екстремним данима индекс квалитета ваздуха достизао је чак 337, са просјечним дневним вриједностима од 158 до 191. За поређење ваздух са индексом до 50 сматра се здравим, док вриједности изнад 300 спадају у опасну категорију. Ови подаци сврстали су Бањалуку међу најзагађеније градове Европе, понекад и испред већих метропола.

• ГЛАВНИ УЗРОЦИ

Како упозоравају стручњаци, главни узрок високог нивоа ПМ2.5 током зиме је сезонско гријање домаћинстава. Већи дио становништва користи дрво, угаљ или пелет као примарни извор гријања, али неквалитетан или неконтролисан пелет, као и стари котлови, очигледно су значајно допринијели загађењу.

Сагоријевање остатака третираног дрвета, дрвета са бојама, лаковима, пестицидима или индустријског отпада ослобађа токсине и ситне честице које продиру дубоко у плућа и крвоток. Процјене показују да гријање домаћинстава и ложишта чини највећи дио емисија ПМ2.5 током зимских мјесеци, чак и 70-75 одсто у градским подручјима.

Према неким раније рађеним анализама и процјенама, возила и транспорт доприносе око девет посто емисија ПМ2.5. Стара возила са истрошеним моторима и без филтера додатно погоршавају ситуацију, а квалитет горива често је низак, што узрокује додатну емисију црног угљеника и ситних честица.

Такође, и лоша саобраћајна инфраструктура, укључујући уске улице, недостатак обилазница и честа загушења, повећава локалне емисије и продужава изложеност становништва загађењу. Географски положај Бањалуке у котлини, у комбинацији са температурним инверзијама током зиме, заробљава све ове штетне честице и спречава њихову циркулацију, продужавајући вријеме излагања становника.

• УТИЦАЈ НА ЗДРАВЉЕ

Према ријечима стручњака и доктора, ПМ2.5 честице су веома ситне, промјера мањег од 2,5 микрометара, приближно тридесет пута мање од људске длаке. Лако продиру у плућа и крвоток, изазивајући респираторне и кардиоваскуларне болести, повећан ризик од рака плућа, смањење плућне функције код дјеце и погоршање хроничних болести код старијих особа и хроничних болесника. Упозоравају да дуготрајна изложеност овим честицама има психолошке и социо-економске посљедице, укључујући смањење квалитета живота, повећане трошкове здравствене заштите и смањену продуктивност.

Подаци показују да становници у најзагађенијим дијеловима Бањалуке имају до 35 одсто већи ризик од респираторних обољења у односу на друге градове у региону. Дјеца изложена ПМ2.5 имају смањену плућну функцију за 20-25 одсто у односу на вршњаке из чистијих подручја, а хронични болесници често захтијевају повећан број хоспитализација током зимских мјесеци.

Истраживања и подаци показују да током зимских мјесеци број хоспитализација због респираторних обољења порасте за 25-30 одсто у односу на љетне мјесеце. Дјеца узраста до 14 година највише пате од астме и упале плућа, док старије особе и хронични болесници често захтијевају хоспитализације због погоршања хроничних кардиоваскуларних и респираторних обољења. Процијењено је да током децембра и јануара готово 15-20 одсто радно способних особа због здравствених проблема не долази на посао, што директно утиче на продуктивност локалне економије.

• СТАНДАРДНЕ МЈЕРЕ

Европске и свјетске метрополе показују да овај проблем може бити значајно смањен системским мјерама. У Пољској, кроз национални програм "Чисти ваздух", домаћинства добијају субвенције око 30.000 евра за замјену старих котлова на угаљ и дрва, за пелет, топлотне пумпе или прикључак на гасну мрежу. Краков је прије неколико година забранио ложење угља и мокрог дрвета у приватним кућама, што је резултовало смањењем ПМ2.5 у неким дијеловима града за више од 40 одсто.

Чешка је увела ниске емисијске зоне у Прагу и Острави, ограничавајући улазак најстаријих возила, док субвенције покривају до 95 одсто трошкова преласка на еколошке котлове, пелет или топлотне пумпе. Острава је модернизовала термоелектране, поставила филтере и више од 200 сензора за мониторинг квалитета ваздуха у реалном времену, чиме је смањен број дана са прекорачењем ПМ2.5 за више од 50 одсто.

Софија је забранила ложење угља и дрвета у централним општинама током зиме, увела субвенције за пелетне котлове и прикључак на гасну мрежу, а старија дизел возила повремено су била забрањена. Резултат је био значајно побољшање квалитета ваздуха и смањење хоспитализација због респираторних обољења.

Сличне мјере су увеле и скандинавске земље, односно поједини градови попут Копенхагена, Стокхолма и Хелсинкија. Ова три града су готово елиминисала штетне честице кроз централно гријање, обновљиве изворе енергије и строге регулативе за саобраћај и индустрију.

• ЈАВНИ ПРЕВОЗ

Берлин и Минхен забранили су ложење угља у стамбеним објектима, масовно субвенционисали еколошке котлове и топлотне пумпе, што је резултовало смањењем ПМ2.5 у централним зонама за око 50 одсто. Париз је кроз урбанистичке трансформације укинуо више од 50.000 паркинг мјеста, проширио бициклистичке стазе и повећао зелене површине, чиме је ПМ2.5 смањен за око 55 одсто.

Богота у Колумбији и Буенос Ајрес у Аргентини улагали су у електричне аутобусе, јавни превоз и одрживи транспорт, док је Велингтон у Новом Зеланду повећао удио електричних аутобуса са пет на више од 50 одсто, што је смањило црни угљеник за 50 одсто и НО2 за 29 одсто. Барселона је кроз суперблок програм трансформисала урбани простор, стварајући пјешачке и зелене зоне које смањују саобраћај и емисије.

На Балкану Загреб је увео систем мониторинга квалитета ваздуха са више од 50 сензора и субвенције за модернизацију гријања у стамбеним зградама, док је Београд покренуо подјелу електростатичких филтера, оптимизацију јавног превоза и нове правилнике за емисије загађујућих материја, што је довело до смањења прекорачења ПМ2.5 у централним зонама и побољшања јавног здравља.

• РАДИКАЛНЕ МЈЕРЕ

Радикалне мјере, које се могу примијенити и у Бањалуци, укључују забране ложења угља и неквалитетног дрвета у критичним зимским данима, обавезне филтере у индустријским постројењима, субвенције за замјену старих котлова и пелетних ложишта, стимулацију јавног превоза и електричних возила, проширење зелених површина и бициклистичких стаза те стални мониторинг квалитета ваздуха.

Скандинавске метрополе и радикални примјери укључују Копенхаген и Стокхолм, гдје су забрањена фосилна горива за гријање у централним зонама, уведен систем централног гријања и подстицање електричних возила и јавног превоза. У Стокхолму је сваке године број дана са прекорачењем ПМ2.5 пао за више од 70 одсто, док је Копенхаген развио програм еколошког понашања који награђује грађане за смањено коришћење угља и дрвета у домаћинствима.

• ИНОВАТИВНЕ МЕТОДЕ

Поред ових примјера неки градови користе и иновативне приступе смањења ПМ2.5. Један од приступа је коришћење вегетације као природног филтера. Градови као што су Пекинг, Шангај, Сеул, Милано, Ротердам, Краков, Мумбај, Лондон, Берлин, Тијанџин користе вертикалне и зелене зидове, густе паркове дуж прометних саобраћајница и мини-шуме, да би апсорбовали честице прашине. Истраживања показују да густе зелене зоне могу смањити концентрације ПМ2.5 у непосредној близини за 15-30 одсто.

Додатно, урбани дизајн и "заштитне баријере" постају све чешћи. У Јапану, у градовима као што су Токио, Осака и Нагоја, постављају се високе стаклене или зелене баријере дуж прометних улица како би се спречило ширење ПМ2.5 у стамбене зоне. Иновативни приступ укључује и паметне филтере на улицама, који активирају локалну филтрацију ПМ2.5, смањујући концентрацију честицa на мјестима гдје људи проводе највише времена.

Технологија у возилима, као што су паметне наплатне рампе у Копенхагену и Сингапуру, омогућава аутоматско наплаћивање возила са високим емисијама, стимулишући транзицију на еколошки прихватљиве аутомобиле. Мониторинг и "грађанска наука" у Лондону и Амстердаму омогућава грађанима да директно пријављују загађење и прате квалитет ваздуха, а подаци се користе за локалне интервенције.

• ШУМЕ И ЧИСТЕ СОБЕ

Технолошке иновације укључују мале соларне електране и микрокогенерацију на крововима зграда, смањујући потребу за ложењем угља и дрвета. Здравствена компонента, као што су "чисте собе" у школама и болницама у Сеулу и Стокхолму, директно штити најрањивије групе.

Ту је и концепт "15‑minute city" који примјењују Милано, Јоханесбург и Шангај и омогућује становницима да већину свакодневних потреба обаве пјешице или бициклом, смањујући моторни саобраћај и директно побољшавајући квалитет ваздуха у урбаним зонама.

Када је у питању Милано, власти су у централним зонама формирале и густе зелене површине, мини-шуме и паркове дуж прометних саобраћајница, а зграде су опремљене вертикалним зеленим зидовима који апсорбују честице прашине. Осим тога, овај италијански град је имплементирао паметне системе саобраћаја, који аутоматски регулишу проток возила и фаворизују електрична и еколошка те микрокогенерацију и соларне панеле на крововима зграда, смањујући потребу за ложењем угља и дрвета. Милано тако постаје примјер како комбинација урбанистичког планирања, зелених технологија и паметних система енергије и саобраћаја може ефикасно и трајно ријешити проблем загађења.

• РЈЕШЕЊЕ

Бањалука, у складу са овим примјерима, могла би увести комплексне стратегије које укључују контролу квалитета пелета и котлова, ширење даљинског гријања, подстицање јавног и електричног превоза, ограничења саобраћаја у данима са високим ПМ2.5, континуирани мониторинг и иновативне урбанистичке интервенције.

Увођење ових мјера могло би смањити ризик од респираторних и кардиоваскуларних болести, побољшати квалитет живота и смањити економске губитке, уз могућност коришћења иновативних техника које су се показале ефикасним у свијету, од смог-фри куле, мини-шума, филтера, до паметних система саобраћаја и енергије.

• ПАМЕТНИ ФИЛТЕРИ

Лион се издваја као још један град који је направио значајан искорак у смањењу ПМ2.5 користећи нестандардне и иновативне приступе. Град је креирао зелени коридор дуж саобраћајница, са густим биљним баријерама и вертикалним баштама на зградама, које апсорбују честице прашине и токсине из ваздуха. Поред тога уведени су паметни системи саобраћаја, који аутоматски регулишу проток возила и фаворизују електрична и хибридна, смањујући емисије у централним зонама. Лион такође користи паметне филтере u јавним просторима, који у реалном времену снижавају концентрацију ПМ2.5 на трговима, игралиштима и другим густо насељеним подручјима те омогућавају грађанима праћење квалитета ваздуха преко мобилних апликација. Град је имплементирао и соларну микрокогенерацију на крововима школа и болница, смањујући потребу за фосилним горивима.

• ПЕЛЕТ И ОПАСНОСТИ

Пелет као гориво постаје све чешћи избор за гријање у домаћинствима због своје практичности и уштеде. Међутим, када је on неквалитетан, посљедице могу бити озбиљне, како за квалитет ваздуха, тако и за здравље људи. Неквалитетни пелет често садржi примјесе, влагу, прашину или токсичне материје из неконтролисаног дрвета, што при сагоријевању ослобађа велике количине финих ПМ2.5 честица и штетних гасова. Стручњаци упозоравају на то да је контрола квалитета пелета кључна - домаћинства би требало да користе само сертификоване и тестиране производе, а власти да уведу инспекције и стандарде да би заштитиле здравље грађана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.