Да ли ће подаци Уједињених нација коначно упалити демографски аларм

САРАЈЕВО - БиХ се суочава са једним од најозбиљнијих проблема дугорочног развоја. Према најновијим подацима Уједињених нација, стопа фертилитета износи свега 1,5 дјеце по жени, што је далеко испод нивоа просте репродукције становништва од 2,1 и сврстава БиХ међу државе које се суочавају са убрзаним старењем становништва и падом броја становника.

Са стопом фертилитета од 1,5 дјеце по жени БиХ се налази у друштву земаља које већ годинама воде борбу са демографским падом. Сличне или ниже стопе биљеже бројне европске државе, али и економски развијена друштва попут Луксембурга, док су најизраженији демографски изазови забиљежени у Источној Азији. Јужна Кореја има стопу од свега 0,75, Хонгконг 0,74, а Макао 0,69 дјеце по жени.

Према анализи УН, чак 71 одсто свјетске популације данас живи у земљама чија је стопа фертилитета испод нивоа потребног за просту репродукцију становништва. Под тим појмом подразумијева се просјек од 2,1 дјетета по жени, што је минимум неопходан да би број становника дугорочно био одржаван без усељавања.

БиХ није усамљен случај

На европском нивоу БиХ није усамљен случај. Већина европских држава деценијама биљежи стопу фертилитета испод прага просте репродукције. Иако поједине земље, попут Француске и неких скандинавских држава, имају нешто повољније показатеље захваљујући развијеним породичним политикама, ни оне више не достижу ниво неопходан за природну обнову становништва.

Посебно су погођене земље јужне и источне Европе, у којима се ниска стопа рађања често поклапа са одласком младих у развијеније државе. Због тога континент убрзано стари, расте број старијих од 65 година, док се истовремено смањује број радно способних становника.

Многе европске владе покушавају да одговоре на овај изазов финансијским подстицајима за породице, већим улагањима у предшколско васпитање, дужим родитељским одсуствима и олакшицама за запослене родитеље. Ипак, резултати су ограничени и ниједна европска држава није успјела трајно да врати стопу фертилитета на ниво просте репродукције.

Док Европа, Источна Азија и дио Латинске Америке биљеже пад наталитета, највећи раст становништва у наредним деценијама очекује се у подсахарској Африци и дијеловима Јужне Азије.

Највише стопе фертилитета забиљежене су у Чаду (5,94 дјетета по жени), Сомалији (5,91) и ДР Конгу (5,90). Према пројекцијама УН, управо ће овај дио свијета носити највећи терет будућег раста глобалне популације до краја вијека.

Истовремено, двије најмногољудније земље свијета, Индија и Кина, такође су ушле у фазу ниског фертилитета. У Индији он износи 1,94 дјетета по жени, док је у Кини пао на свега 1,02, што је једна од најнижих стопа међу великим свјетским економијама.

Струка константно упозорава

Демограф Стево Пашалић један је од стручњака који већ годинама упозорава на поменуте негативне трендове. Према његовим ријечима, демографски трендови спадају међу најтеже процесе за преокретање, јер њихове посљедице постају видљиве тек након више година.

- Мањи број рођених данас значи мање ученика у школама сутра, мање радника на тржишту рада за двадесет година и већи притисак на пензионе и здравствене фондове у будућности - истакао је Пашалић.

За БиХ је, како сматра, изазов утолико већи јер се негативан природни прираштај поклапа са дугогодишњим одласком становништва.

- Без озбиљнијих мјера подршке породицама задржавања младих и стварања повољнијих економских услова, биће све теже зауставити пад броја становника - поручио је Пашалић, додајући да низак фертилитет више није једини проблем, већ дио ширег процеса депопулације, који укључује старење становништва, пад броја становника и миграције.

Европа све старија

Према најновијим демографским подацима Евростата и Уједињених нација, Европа убрзано улази у фазу дубоког старења становништва. Удио популације старије од 65 година у Европској унији достигао је око 22 одсто. Према овим пројекцијама, БиХ би до 2050. године могла пасти на око 2,2 до 2,6 милиона становника. Истовремено удио становништва старијег од 65 година могао би прећи 30 одсто, што значи да би готово сваки трећи становник био пензионер.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.