Цвјетку Поповићу улица и спомен-плоча

Прњавор - Одборници Скупштине општине Прњавор усвојили су приједлог да једна прњаворска улица носи име Цвјетка Поповића, једног од учесника Сарајевског атентата.

- На празник Преображење Господње, које се у Прњавору обиљежава као крсна слава општине, 19. августа, биће откривена и спомен-плоча са именом Цвјетка Поповића - казали су у општини Прњавор.

Спомен-плоча ће се налазити у новој улици у центру Прњавора, која ће носити Поповићево име.

На откривање плоче у Прњавор требало би да стигне и његова кћерка Цвијета, која је потврдила долазак у родни град свог оца. Она је недавно из иностранства стигла у Источно Сарајево.

Поповић је рођен у Прњавору 13. марта 1896. године. Ту је завршио основну школу и као добар ђак наставља школовање на Учитељској школи у Сарајеву. У међувремену породица му се пресељава у Земун, гдје се као младић укључује у тајну организацију Млада Босна.

Активно учествује у атентату на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. године у Сарајеву, али бјежи испред полиције, код родитеља у Земун. Ту је  и ухапшен почетком јула 1914. Депортован је у Сарајево на суђење са осталим атентаторима.

На суђењу је изјавио да је приступио Младој Босни због љубави према своме народу и идеалима слободе, да би се осветио монархији, јер је она прогонила и угњетавала његов народ. Како је имао само 18 година, малољетнички статус га је спасио смртне казне. Осуђен је са осталима 28. октобра 1914. године на 13 година затвора. Кратко је тамновао изван Босне, али убрзо је пребачен у зенички затвор, гдје је служио казну до ослобођења почетком новембра 1918.

Послије рата враћа се за Сарајево, завршава школовање и обавља низ дужности у струци. Најдуже је радио као кустос Земаљског музеја у Сарајеву. Писао је и објављивао бројне текстове, а 1966. објавио је књигу о Сарајевском атентату, која је изашла из штампе 1969.

Преминуо је 9. јуна 1980. а његови потомци данас живе у Канади.

Атентат

Припадници Младе Босне са Гаврилом Принципом на челу 28. јуна 1914. извршили су атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда. Принцип и већина атентатора су похапшени на лицу мјеста. Уведено је ванредно стање и почињу репресалије и хапшења Срба у монархији, а овај атентат искоришћен је као изговор за почетак Првог свјетског рата.

Октобра 1914. на суђењу атентаторима једни су добили смртну казну, а неколико њих тешке тамнице.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.