Чувени Милованов купус са пужем на листу

Фоча - Пољопривредник Милован Радовић из фочанског села Козаревина прочуо се по веома квалитетном и траженом купусу, за који каже да, колико год да га произведе, не може подмирити све муштерије.

Радовић је до 2007. године радио као трговац у предузећу "Перућица", тачније у фочанској Робној кући, а када је након стечаја фирме остао без посла, вратио се у родно село и посветио пољопривреди, заједно са супругом, која је, такође, незапослена, а радила је у Фабрици текстила "22. децембар".

На ораници од шест дунума ове године он је произвео око 13 тона купуса, пет тона кромпира, двије тоне црног лука, око 100 килограма бијелог лука, док је једино, како каже, подбацила паприка.

Све што узгоји продаје на фочанској пијаци. "Имам своје сталне муштерије и, Богу хвала, не могу да произведем онолико колико могу да продам, тако да ћу парцелу проширити на осам дунума, а производњу купуса повећати на 16 тона. Осим једног пластеника, који сам подигао, планирам још два да бих повећао производњу паприка, парадајза и краставаца", прича Радовић, са којим живи и синовљева трочлана породица у којој, такође, нико није заспослен.

Он каже да је продајним цијенама релативно задовољан, те да има разумијевања за купце, јер је мала куповна моћ.

"Цијена би могла бити боља да наши грађани имају већа примања и више пара у џепу, када крену на пијацу. Ове године килограм купуса продавао се по цијени од 60 до 80 фенинга, а касније је цијена жизашлаж и на 90 фенинга, али сам га ја раније убрао. Све у свему, задовољан сам и сваком младом човјеку који не ради предложио бих да се прихвати свог имања и посла", рекао је Радовић.

Он се хвали да његов купус никад не труне и да се до сада нико од муштерија није пожалио. "Ја им кажем, ако случајно неком струне мој купус бесплатно ћу му дати други, али гарантујем да се то не може догодити", истиче Радовић.

Према његовим ријечима, рецепт за кисели купус је једноставан - на 100 килограма купуса иду три килограма соли и што се боље притисне све је бољи и може дуже да стоји.

"Не стављам камење, већ четири-пет боца воде од два литра и то је све, претакање није потребно. Со није скупа и мислим да није проблем на 50 килограма купуса купити кило и по соли", наглашава Радовић.

Он савјетује купце да никада не бјеже од пужа у купусу, јер је то сигуран знак да није прскан и да је здрав. "Никада не прскам купус, не користим ни вјештачко ђубриво, већ искључиво добар домаћи стајњак, а за добар род је потребна и добра припрема земљишта, те доста наводњавања", истиче Радовић.

Осим поврћа, он тови и свиње, па је познат и по квалитеној сланини и пршути.

Радовић истиче да никада није тражио никакву помоћ, тако да за сада није користио подстицаје, ни општинске, ни републичке. "Сад сам се учланио у задругу и надам се идуће године да бих могао добити подстицај", каже Радовић.

Увјерава да је пољопривреда и те како исплатива и да је велика шанса фочанског краја, али да је, осим великог рада, потребна добра воља и разумијевање надлежних.

"Општина би онима који желе да се баве пољопривредом у старту требало да помогне неким подстицајем, а они би касније то вратили кроз производњу. Рат је учинио своје, доста је људи остало без посла, а земља се не обрађује. Ја сад могу наћи 10 људи са мог краја који би се радо вратили на село, али је неком потребна машина, неком овце, неком малина, не могу сами почети", истиче Радовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.