Чувар гробља и спокоја душа

ПРИЈЕДОР - Да човјек не може баш увијек да бира своје занимање потврђује примјер Милана Узелца који ради као чувар гробља.

- Прије рата сам радио у тадашњем СИЗ-у за локалне путеве, које је касније постало дио комуналног предузећа. Тако је мене запало да већ 16 година чувам гробље и спокој душа на Пашинцу  - прича Узелац.

Каже да му је на почетку било мало незгодно, али тај посао је схватио као и сваки други посао који  мора да се ради, и кад га питају шта ради, одговара да чува најтужније мјесто на свијету.

- Највише ми смета самоћа, јер се деси да понекад сатима немам с ким ријеч да проговорим, а опет, некад ми се чини да је тако боље, кад нема сахрана, нема жалости и суза које знају дубоко да ме дирну - каже Милан.

Тада тражи и ријечи утјехе, мада их је, каже, понекад, тешко наћи јер је живот окрутан, а судбина према неким људима сурова.

Милан  каже и да неријетко  има проблема са људима којима не може објаснити да не могу колима проћи преко гробљанске капије кад год то они желе.

- Није јасно како неки људи немају осјећаја. Понекад инвалиди иду пјешице, а неки хоће да се туку не би ли до гроба дошли колима, што је ван сваке памети и за сваку осуду - каже Милан.

Додаје и да се раније често суочавао са крађама и да је било случајева да се однесе читав надгробни споменик.

- Учествовао сам и ја у потјери за крадљивцима претпрошле године који су узели вриједне вазе са једног гроба. То је посебна срамота - нагласио је Милан Узелац.

Пензија

Према ријечима Милана Узелца, до пензије није остало још пуно, тако да ће вјероватно и пензију дочекати на капији највећег приједорског гробља. Иако зна да ће бити још тешких тренутака кад су сахране, самоће кад их нема, а опет посао мора да се ради и пензија да се заради.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.