Чудесна бројаница која је спасила и Монтгомерија

ВЕЛИКA ПЛAНA - У Браничевској епархији, на само шест километара од Велике Плане, у шумовитој ували на путу према Смедеревској Паланци, више од шест вијекова обитава светиња од изузетног значаја за историју српског народа, манастир Копорин.

Задужбина деспота Стефана Лазаревића, сина светог кнеза Лазара, страдавала је у ратовима, остајала без братства, обнављана, да би данас овај женски манастир сијао пуном снагом и благодети. Многи вјерују да се у њему догађају чуда, од којих су најчешћа исцјељења болесних и добијање порода.

Испод ктиторске фреске Светог деспота Стефана 1977. године пронађена је гробница са моштима деспота Стефана, приликом рестаурације цркве, што је изазвало изненађење многих, јер се до тада мислило да је он сахрањен у манастиру Манасији.

На присутност светитељских моштију указивала су и ранија збивања. Код гроба за који се није знало чији је, испод фреске деспота Стефана, читане су молитве и догађала су се исцјељења и добијао пород. Мјештани Велике Плане причају легенду да је послије молитве код фреске у Копорину проговорила и проходала до тада нијема и непокретна дјевојчица.

У Копорину је и молитвама светом деспоту Стефану рођено више од 180 дјеце. Деспот није имао порода, али његова љубав према роду људском траје, дарујући живот. Озарена лица, монахиња манастира Копорина, мати Нина, набраја имена дјеце.

- Има шест Софија: у Београду, Софија и Ђорђе у Ванкуверу, Софија у Берлину, Крагујевцу..., Маријан и Јелица рођени у Панчеву, Жарко, Жељко, Кристина, Милорад, Марија, Јелена, Богдан, Јелица, Симеон сви рођени у Смедеревској Паланци, сад се тројке родиле у Београду, Василије, Павле и Лука, у Смедереву три тројке - набраја мати Нина и додаје да се у манастиру сваког дана читају молитве.

- Отац Сава крај ћивота у коме су мошти деспота многима чита молитве за пород, за здравље, породицу - каже мати Нина.

Истиче да светитељ, осим што много помаже људима, чува и сам манастир. О томе наводи свједочење о младићу који је хтио да покраде манастир. Када га је избезумљеног, у освит зоре, у шуми срела бака Милева, која у близини манастира има викендицу, рекао јој је да је на вратима цркве видио младића у блиставом одијелу са мачем у руци. Памти се и догађај о покушају крађе кромпира, када је крадљивце одједном нешто оборило на земљу, тако да су читав дан провели у несвијести.

- Ту је и извор свете воде, који је означио још деспот Стефан. Након што је његов коњ који се сав изнурен и скоро на самрти напио ове воде и потпуно оживио. Данас ову воду користе као лијек они који вјерују у то - казује мати Нина.

Много је оних који су се увјерили у исцјелитељску моћ Копорина. Ту долазе људи са свих страна, из свих крајева свијета.

Монахиње причају да је игуманија манастира, мати Хаџи Aгнија, америчком амбасадору у Београду Виљему Монтгомерију, приликом посјете Копорину у децембру 2002. године, као успомену на овај сусрет поклонила бројанице које симболизују заштиту пресвете Богородице од зла. Истога дана, поподне, амбасадор је са сарадницима доживио саобраћајну несрећу на југу Србије, близу Прешева. Из потпуно смрсканог аутомобила сви су изашли живи и здрави. У писму које је тим поводом упутио игуманији Aгнији, захваљујући на гостопримству, амбасадор је рекао "да су га од смрти отргле копоринске бројанице". Послије тога амбасадор је поклонио манастиру комби, а на многе свечаности позивао је игуманију Aгнију, а и сам је гост на бројним манастирским прославама.

И народ Копорину поклања посебну љубав и поштовање.

- То је светиња која симболизује божанска чудеса. За својих осамдесет година нисам пропустила ниједну славу манастира, која се обиљежава 1. августа - каже Наталија Радојковић.

Копорин, прави драгуљ српске културно-историјске баштине, посјећују бројни гости из земље и иностранства, екскурзије, туристи, крштавају се, вјенчавају и моле у њему.

Љековита вода

Манастир Копорин подигнут је у 15. вијеку, послије чувене Aнгорске битке 1402. године, када је Стефан Лазаревић, познат као Стефан Високи, син кнеза Лазара, од византијског цара Јована Седмог Палеолога добио деспотску титулу, а Србија независност.  

Према предању, манастир је због неравног терена првобитно био укопан својом сјеверном страном у брдо, одатле назив Копорин. Манастирски комплекс сачињавају црква Светог Стефана, звоник, конаци са салама за госте, извор љековите воде, башта, њиве, виногради, шуме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.