Цркве као древни исцјелитељи

ПРИЈЕДОР - Старе готово два вијека, пет цркава брвнара са подручја приједорске општине представљају народно благо овог краја и под заштитом су државе, а по вјеровању мјештана кроз историју се за њих везују исцјелитељске способности.

Петар Станар (58), родом из Марићке, иако са породицом већ деценијама живи у Омарској, увијек кад се нађе у родном селу сврати до старе цркве брвнаре посвећене светом пророку Илији. Каже да то мјесто има за њега велико значење и да ће се, док је жив, овдје враћати.

- Причали су ми родитељи да сам, када сам имао годину дана, био тешко болестан и да су ме давне 1955. године лијечили од неке тешке болести. У народу познати црни кашаљ је тада владао, којем није било лијека. Пошто сам био нејак, отпустили су ме из болнице и рекли родитељима да се вјероватно нећу извући - сјећа се Станар.

Каже да су му касније причали да је то било вријеме велике неимаштине, да људи нису имали ни хљеба и да су много лакше болести дјеца тешко подносила.

- Били смо више гладни него сити, неухрањени, а за мене кажу да ме је болест толико исцрпила да ми спаса није било - каже Станар.

Додаје да није био крштен и да су родитељи сматрали да би га требало крстити ако ће већ умријети.

- Причали су ми да су ме донијели у цркву у Марићкој и да су поред мајке Здравке и оца Драгомира ту биле још неке комшије и рођаци те кум Бошко Ивановић. Окупили су се, крстили ме и оставили у дрвеној колијевци. Прекрили су ме марамом и отишли да попију ракију готово за покој душе јер сам био на самрти - прича Станар.

Каже да је, док су тако сједјели, кум Бошко устао да види шта је са мном. Подигао је мараму и видио да је дјечак на самрти живнуо.

- Почео сам да мрдам устима као да дајем знаке да сам гладан, јер сам био толико слаб да бих плакао. Брзо су нашли нешто чиме би ме нахранили и тако сам мало по мало преболио тешку болест. Многи сматрају да је вода којом ме је крстио свештеник допринијела да ми падне температура коју сам имао и тако сам се спасао - прича Станар.

Додаје да од тада никада није био код доктора, да ће за коју годину у пензију, коју је зарадио као професионални возач. Не носи ни наочаре, а тек понекад оде код зубара.

- Жив је и мој кум Бошко Ивановић, који сада има 85 година, којег редовно посјећујем у Кријави гдје живи. Он је крстио и моја два брата, али сам му ја најзахвалнији иако је нека виша сила учинила тада чудо да останем међу живима и да дочекам унуке. Отуда ова црква за мене има посебно значење и док сам жив, овдје ћу долазити на богослужења - рекао је Станар.

Цркве

Црква брвнара у Марићкој изграђена је 1870. године, мада постоје предања да је прва црква поникла на том мјесту између 1650. и 1670. године. Она је једна од пет цркви брвнара на подручју општине Приједор које су под заштитом државе, а остале се налазе још у Омарској, Јелићкој, Бусновима и Ракелићима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.