Чисти димњаке и доноси срећу

ПРИЈЕДОР - Мало је Приједорчана који се могу похвалити да су тако радо виђени на улицама града као што је то димњачар Вицо Савић. Њему се не радују само зато што чисти димњаке и тако помаже да се лакше наложи ватра у кући, већ и због тога што многи људи вјерују да ће им бити срећан дан, кад виде димњачара. И тако Вицо већ 55 година чисти димњаке и "доноси срећу" становницима Приједора.

Иако није Приједорчанин, већ је родом из Лакташа, послије завршене Школе ученика у привреди, у којој је похађао димњачарски занат, обрео се у Приједору, гдје је провео читав свој радни вијек.

- Био сам веома млад кад сам дошао да радим као димњачар и нисам се покајао. Прошао сам скоро сваку кућу и готово да нема димњака који нисам очистио. Било је то вријеме кад није било централног гријања и када је готово свако домаћинство ложило пећи - рекао је Савић и додао да је имао доста посла, да му је радни вијек прошао као трен и да је дочекао заслужену пензију, али још увијек ради.

Вицо каже да су му се увијек највише радовала дјеца, која су поготово некада трчала испред њега улицом и најављивала његов долазак.

- Не знам да ли сам неком донио срећу, али такво је вјеровање и драго ми је било да ме људи поздрављају и дочекују са осмијехом - истакао је Вицо Савић.

Без обзира на то што је у пензији, Вицо још увијек ради, додуше сада са сином који је предузетник, те тако има прилику да обучава два радника да наставе овај ријетки занат.

- Сада ме одмјењују млађи радници, са којима сам сваки дан на терену, да би им показао како да савладају све тајне овог заната - нагласио је Вицо Савић.

Сад за димњачаре има мање посла, јер многи станови имају централна гријања, а неки људи често просторије грију и на струју.

- Посла има мање, али никад га не мањка. И преко љета, кад се престане са ложењем, обављамо конзервацију котлова за гријање, које генерално перемо и конзервирамо. Овај посао ћу радити све док будем могао да ходам.

Опасности

- За разлику од оних који раде и канцеларијама, ја сам увијек био на отвореном. Било је разних опасности, од запаљених димњака до падова са високих кровова, али, на срећу, никад ми се ништа страшно није десило. Није ме било срамота ни што имам гараве руке, јер сам с њима поштено зарађивао за хљеб - прича Вицо Савић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.