САРАЈЕВО - Док су свјетске цијене хране у посљедњих пет мјесеци благо пале за два до три процента, у Босни и Херцеговини оне настављају да расту, са порастом од седам до десет процената. Највише су поскупјели основни производи као што су млијеко, месо, уље и брашно, док глобално тржиште показује стабилизацију и благо снижење цијена.

Најновији подаци ФАО индекса цијена хране показују да су у јануару 2026. године цијене на глобалном тржишту биле ниже него у претходним мјесецима, уз посебно значајан пад код млијечних производа, шећера и меса, док су житарице и уље остале готово непромијењене.

Када се упореде глобални и домаћи трендови, разлика је очигледна. Док је храна у свијету јефтинија за два до три процента, у БиХ је у исто вријеме храна поскупјела седам до десет процената, што значи да је разлика између свјетских и домаћих тржишта око девет до тринаест процентних поена.

Неуређено тржиште и похлепа трговаца

Слична прича и када су у питању земље Европске унији, али ради се о расту цијена хране који је далеко умјеренији. Подаци Евростата показују да су у 2025. години цијене у просјеку порасле око 2,8 процената, при чему је највећу стопу инфлације хране имала Румунија са 6,7 процената, а најниже су порасле у Француској са 0,7 процената и Швајцарској, гдје су цијене чак пале за 1,1 одсто. На Кипру цијене су остале практично непромијењене.

Према ријечима стручњака, високе цијене хране у БиХ посљедица су неуређеног тржишта и похлепе трговаца. Док грађани свакодневно осјећају раст цијена основних намирница, недостатак контроле, високе марже и смањење грамаже одређених производа, додатно повећавају трошкове живота. Нажалост, до новог таласа поскупљења дошло је и почетком ове године, а што су произввођачи и трговци појаснили већим рачунима за струју, која је иначе једна од најнижих у Европи. На све ово указује и економиста Зоран Павловић. Како каже, највећи проблем јесте што нема ограничења маржи када су у питању неке од основних животних намирница, које трговци самовољно одређују и врло често надувавају.

- Трговци готово сваке недеље подижу цене одређених производа и то за пар фенинга, што је онда тешко приметити. Они имају рачунаре који показују шта се у значајној мери купује и онда то коригују на више. Како фиксне марже не постоје, као у случају продаје горива, а ни адекватних контрола, трговачки ланци све то користе како би дошли до екстра профита. Наравно, преко леђа обичних људи. И оно што је посебно забрињавајуће, јесте што су та поскупљења готово у континуитету. Узмите само рачуне и погледајте колико је нешто коштало пре пар месеци и сада. Ако нешто није поскупело, онда му је смањена грамажа - наводи Павловић.    

Додаје и како овај примјер показује да је БиХ, баш као и у многим другим стварима, мимо свијета, а што је у конкретном случају резултат недостатка законске регулативе, али и пасивности надлежних, којим један такав сценарио одговара. Појашњава да власти не желе озбиљније да се упусте у ову борбу, јер више цијене значе и веће приходе од ПДВ-а, па самим тим и пуније буџете. Сматра и да ће тако бити све док год грађани буду имали барем једну марку у новчанику, јер се без хране не може. 

Различите стратегије у Европи

Европске земље иначе примјењују различите стратегије како би ублажиле раст цијена хране и инфлацију, прилагођене свом економском систему и буџетским могућностима. Државе, попут Француске и Њемачке, обезбјеђују директну финансијску помоћ породицама с нижим примањима или субвенције за основне намирнице како би потрошачи плаћали мање у малопродаји. У Италији и Шпанији смањен је порез на додату вриједност за одређене категорије хране, чиме се снижавају марже и омогућавају јефтиније намирнице. У Румуније пак контролишу марже на храну и ограничeне цијене у малопродаји, док Пољска и Мађарска подржавају домаће произвођаче кроз субвенције и јефтиније кредите, како би одржале стабилну производњу и смањиле зависност од увоза. Швајцарска и скандинавске државе користе залихе житарица и других основних намирница, пуштајући их на тржиште када је потребно, што помаже стабилизацији цијена. Поред тога, у Британији, Француској и Њемачкој грађани из најугроженијих категорија добијају ваучере за храну која се користи искључиво за куповину основних намирница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.