Цијели хотел на листу платана

Зоран Шукић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Цијели хотел на листу платана

ТРЕБИЊЕ - Необично топло вријеме за ово доба године и листови платана који опадају, а има их у изобиљу, подстакли су двоје требињских студената Aкадемије ликовних умјетности да платна и папир за сликање замијене листовима платана.


Ивана Судар и Страхиња Костић, студенти ове високообразоване установе, поред сликања на листовима платана, израђују и оригинални накит, за који су инспирацију нашли у древним античким наруквицама и наушницама.

Сваки лист платана представља својеврсни сувенир, а своје радове, кажу, базирају на средњовјековним начинима израде умјетнина.

- Осим старог Требиња и мотива са стећака, најчешће на листовима платана сликамо хотел "Платани", Дучићеву улицу, Трг слободе. Још прошле године смо сакупили и испресовали лишће, припремивши тако подлогу за цртање, а овдје на улици сликамо класичне мотиве или нешто што купци захтијевају да им се наслика - каже Ивана и додаје да сада сакупљају лишће да га пресују и припремају за сљедећу годину.

Двоје младих умјетника израђују и фибуле, средњовјековне шнале различитих облика, као и разне друге украсне предмете необичних облика.

- Идеје нам саме дођу неочекивано, па је тако цијели хотел "Платани" стао на само један лист платана, као и стећак или Споменик ослободиоцима - додаје Страхиња.

Кажу да користе само природне материјале, врсту керамике звану таркота, кожу, каменчиће, али и листове платана, које осликавају мотивима Требиња са старих разгледница.

Огрлице и накит израђују на лицу мјеста, све на отвореном, тако што и у њих уграђују препознатљиве мотиве средњовјековних стећака, попут чувеног сунчаног крста, са најстаријег требињског стећка, а који подсјећа на "словенски точак".

Ивана и Страхиња додају да огрлице и минђуше праве искључиво са каменчићима из ријеке Требишњице, тако да, осим цртежа на камену са мотивима Aрсланагића моста или Херцеговачке Грачанице, сви они који купе огрлицу, имају, у ствари, и сувенир, јер су каменчићи са овдашње ријеке.

Користе још и чауре од пасуља, жира, кукуруза, а израђују, као сувенире, и мале опанчиће од природне коже и то све заједнички, чак и накит, иако Страхиња ту уради само онај обликовни дио, док му праву намјену у финалној изради одреди Ивана.

И купци помажу

Страхиња и Ивана кажу да им се често деси да и купци, са жељом да покажу шта желе, и сами узму клијешта и алат и почну да раде са њима, па се посао претвара у још већу забаву на отвореном, под зимским херцеговачким сунцем, заклоњеним крошњама стогодишњих платана...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.